srijeda, 18. srpnja 2012.

šta je trka, a šta je maraton?

upravo sam završio blog o današnjem treningu, i o tome zašto ne mogu da odem na trčanje od 42km u subotu. jutros sam čitao tekst kolege blogera koji je razmišljao o tome šta je za njega maraton. u potpunosti sam ga shvatio, a poznajem još nekoliko ljudi koji slično razmišljaju.
mene je mozganje (dok sam trčao) odvuklo u to "šta je trka?" pa sam pokušavao da odredim kakva je to posebna motivacija na trci, to jest po čemu se razlikuje od one na treningu ili trčkaranju. nekako sam iskopao taj motiv da treba na neki način "opravdati putovanje". jer putovanje je ipak neko gubljenje vremena, mi nikada nismo bili od onih ljudi koji bi seli u auto i besciljno se vozikali ceo dan. ima negde trka, dobro. sad do tamo treba doći. a imam i kod kuće asfaltiranog puta u dužini 10.5km pa do tamo i nazad i eto polumaratona. sad kao ajmo za promenu da trčimo po ONOM asfaltu, pa dobro, ajmo, nije problem, ali daj neka bar nešto bude drukčije nego kod kuće. daj da se malo odmorim, jer tamo će doći Onaj i Onaj, pa ću ja sa njima, a ako odem na drvenim nogama onda ću da se demotivišem jer ću da trčim sa nekima koji mi nisu nikada (ni blizu) bili konkurencija. mislim, šta će da ide Tajson da se bije tamo s nekim ako nije trenirao godinu dana i atrofirao na pola bivših mišića, šta mu treba da ga išamara neko ko je uvek bio slabiji od njega? jel se zato ide na takmičenje? ili je bolje takav ostati kući i udarati u džak? tako sam barem raskrstio s tim šta je trening a šta je trka, ako mi se s nekim trenira mi se dogovorimo pa odemo zajedno na trening a nisam nikada baš bio pristalica toga da idem na trku-kao-trening, to mi nikada nije bilo jasno šta je.
e sad šta je maraton... pa prvo terminologija, "maraton" je naravno trčanje dugačko 42km a "Maraton" je trka na istoj dužini. ako sam danas pretrčao maraton, to znači da sam trčao 42.2km, a ako sam išao na neki Maraton, onda to znači... ma zna se šta znači :-) no opet dođem do razlike između trke i treninga, s tim da kao neko ko je dugo "trenirao" ja odlično znam čuvenu izreku "svaki trening je test, i svaki test je trening". odeš na trening i lupiš npr 10km tempa i iz toga vrlo dobro znaš u kakvoj si formi, a svaki takav test je ujedno i dobar trening jer će nakon odmora doneti neke pozitivne posledice po formu. e sad baš da ću da idem u Radence da trčim maraton kao trening, pazi da neću. napraviću nekoliko dužina kod kuće, pa ako idem na Maraton onda idem da držim najbržu grupu koju mogu da držim, da sačekam da popucaju jedan po jedan i da onda sa par najbržih odmlatim do kraja, i još da isfiniširam ko god mi miriše da je ista kategorija. to što je nešto dugačko 3 sata, ne znači da je predugačko za utrkivanje. pa ionako sam navikao da biciklističke trke toliko traju.
tako sam razmišljao i razočarao se, valjda sam se nadao da ću doći do nekog bogzna zaključka, a ono ništa spektakularno. prosto sam shvatio da nisam ni imao o čemu da razmišljam, sve mi se podrazumevalo samo od sebe. kada me neko pita koliko sam istrčao maratona, ja kažem oko 25 na trkama i oko još toliko na treningu. čak štaviše neke treninge pamtim puno jače i upečatljivije od nekih trka. mislim, po čemu se razlikuje jedan Beogradski od drugog, jedan Podgorički od drugog, a tek sačuvajmebože onaj Novosadski? bljak. a kad se setim kako sam trčao od kuće do Divčibara 39km uzbrdo, pa to trčanje stoji IZNAD barem polovine ovih Maratona koje sam pretrčao, stoji TOLIKO visoko da može da im se popiša na glavu, i na medalje koje sam za ta ravna trčkaranja dobio. sad reći da sam trebao da se osetim nekompletno, nedorečeno, jer nisam gore dobio ništa, nije istina. u isto vreme je gore došla biciklistička trka sa startom iz Valjeva, a drugu polovinu sam trčao u društvu 2 rekreativca koji su pošli malo ispred trke da gore dočekaju (ulazak u) cilj. u jednom času su me prošli i Lolini matorci autom i dodali mi sok :-) i kada smo se svi gore skupili, jednoglasno su i stari i mladi i biciklisti i rekreativci zaključili da je "biciklistima svaka čast, ali ovo što je Sale uradio, kapa dole!"
ili kada smo Lola i ja trčali zajedno od kuće do Mravinjaca pa odatle makadamom do Debelog Brda, start na 180m a cilj na 1050m, i niko ne zna koliko totalnog uspona jer na toj stazi ima toliko gore-dole-gore-dole-gore da poludiš, to nijedan garmin ne može sabrati :-) 40km,i slovima ČETRDESET kilometara, nešto poput Jungfrau Maratona, a umesto medalje smo od mame dobili poljubac, od Tate komentar "vi uopšte niste normalni" i lubenicu koju smo zaklali odmah tu na planini. i sad da mi neko kaže "al nije maraton, fale vam još 2km" mislim da bih ga klepio korom od one lubenice po ušima. ovo ti je burazeru kao DVA maratona, a ne kao jedan, minus 2 kilometra.
i šta je sad za mene maraton? pa eto, kada pretrčim 42km po ravnom, valovitom, brdskom terenu (trčao sam npr od Bačevaca do ispred Ražane i nazad, uspona malo više nego na Plitvicama, dužina 42.0km), a maraton zovem i "ekvivalent maratona (napora)" tipa sva trčanja sa Lolom po teškim planinama u dužinama od 38, 39, 41km, jer svaki put je bilo PUNO lakše precupkati 42.2km po ravnom. maraton zovem i svaki biciklistički trening od 200km pa nadalje, ponekad i kraći ako ide preko puno planina pa potraje 8 sati, tipa 190km Valjevo - Debelo Brdo - Drina - Kadinjača - Užice - Kosjerić - Bukovi - Valjevo, eto to je nešto minimum da bi bilo maraton. nismo NIJEDNOM u Italiji vozili čuvene "Granfondo" trke, to je to isto što i mi vozimo damo se organizuje za 5000 ljudi, platiš par 100 evra startninu, imaš okrepe i zatvorene puteve, i dobiješ medalju. toga ovde NEMA. pa tako nema ni medalja. da li to znači da nismo svojim nogama i točkovima prešli preko Kopaonika, Tare, Zlatibora, Zlatara, Lovćena, popeli se na Staru Planinu, Goč, Medvednik, Crni Vrh, Učku, kretali iz Valjeva i završavali vožnju kupanjem u Srebrnom Jezeru po pljusku i grmljavini, ili u Subotici kod rodbine na palačinkama? gde ćeš lepših medalja za maraton, od dva tanjira sa palačinkama naslaganim pedalj u visinu, ajoj to se ne zaboravlja, hvala Snajka :-)
da se vratim na kraj prethodnog bloga, za ovaj sad maraton u subotu nisam uopšte spreman i to je glavni razlog zašto ne idem, plus dva sata putovanja na 35 stepeni, plus sitniji razlozi tipa češkanje po glavi kako da preživim celu nedelju ako sam u subotu uveče (?) zaspao u 3 ujutru... a ja se probudim u 5 i ovako i onako, nema šanse da krmeljam do podne. i najveći plus, to jest minus, je to trčanje od 20h uveče kada moje telo već spava, jer ja sam najsrećniji kada vežbam u 6-7-8 ujutru, a ovo je totalno menjanje vremenske zone za 12h. ima ljudi koji trče svako veče, njima to verovatno više odgovara, a ako ja budem nekada pravio svoj Hamburg Maraton, biće start ujutru. prema podnevu drastično opada vlažnost vazduha, a još ako je staza u senci, puno je prijatnije trčati nego uveče kada je vlaga zakucana na minimum 40% i može samo dodatno da poraste do jutra. još jedan plus tj minus je motivacija, dakle treba sebi objasniti zašto negde idem. ako je zbog druženja, onda dođeš na start družiš se i vratiš se kući. mislim, trka nije druženje, trka je trka, puno više s nekim ispričaš preko fejsa za sat vremena nego za 3 sata trčanja. trening, pa dobro, ajde, kao trening, već sam to pisao u komentarima, podelim 3 sata na 37 krugova, dobijem 4'52'' po krugu, i dalje me baš briga i koliki je tačno krug "u milimetar", i koji je to tempo, jer ionako ne trčim nikada po tartanu pa bi mi bilo sve malo drukčije. morao bih da nađem neku motivaciju, neku ideju koja bi me nosila kroz taj maraton, a da to ne bude trčkaranje sa još dvojicom kolega ritmom za 3h20, jer u tom slučaju je primerenije da oni dođu kod mene u goste pa ću da ih vodim na maraton :-) mislim, tako bi se pride VIŠE družili, pre i posle trčanja, za vreme treninga, auf koliko tema Nino i ja pretresemo za dva sata trčanja i sat rehidracije... 
a ovako mi taj eksperiment ispadne nekako nepotreban, razmišljam, čak i da jesam u formi da normalno mogu da trčim 42km (a nisam od prošlogodišnjih Plitvica, dakle 14 meseci), radije bih to pretrčao ovde kod kuće, u doba dana koje meni odgovara, na nekoj stazi gde imam česmu pored puta, a kao dokazanom "samotnjaku" mi nije nikakav problem da krenem na toliko dugačko i naporno trčanje bez potrebe da tražim sigurnost u nečijem društvu. jeste drukčije, zanimljivo, kada povremeno imaš i društvo, ali mi nije potrebno, a ponekad čak zna i da zasmeta. eto to je trening, a trka je trka, makar pod idejom druženja. ima nas raznih, ali baš-baš različitih. znam ljude koji se praktično nikada nisu ni utrkivali. oni odu na trku i pronađu društvo prema svojoj brzini i tako trupću od starta do cilja i za njih je baš TO trka. ne trka kao takmičenje, nego trka kao izlazak u bioskop, restoran, teretanu, bazen, ili šta već. druženje, pričanje, trčkaranje, trka kao MESTO gde je to sve moguće. za mene je trka ipak nešto drugo, družiću se (i te kako!) pre i posle trke, pa čak i za vreme trke sa onima koji su u istoj grupi, nema ništa inspirativnije od disanja u istom ritmu sa par "kolega po brzini". zato volim da odem na trku na kojoj ću najverovatnije sresti sve te svoje "konkurente", jer njih ujedno najbolje i poznajem, jer smo baš mi najčešće trčali zajedno i najbolje upoznali jedni druge kroz silne anegdote i doživljaje sa (polu-)maratona. baš kao što će se i sada na ovom PanTarTonu družiti svi koji se poznaju, koji trče sličnim ritmom, kojima odgovara noćni termin trčanja, koji ne shvataju trku kao takmičenje nego kao trening, a čemu pogoduje sam događaj koji je ionako puno više zamišljen kao grupni trening dužine, nego kao trka (najveća razlika od trke je što nije zatvorena staza, ali nije zatvorena ni na Adi pa je tamo opet trka, samo zato jer je staza dovoljno široka i za 100 trkača, i tako dalje u detalje). dakle svakom njegova procena, a po mom kriterijumu: PanTarTon jeste trening, nije trka, jeste maraton, nije Maraton :-)
~~~
i kao uvek disclaimer - sutra bih verovatno razmišljao drukčije i napisao nešto obrnuto od ovoga, nisam pisao diplomski ni doktorat nego sam samo iskoristio priliku da zapišem nešto što mi je danas proletalo kroz glavu. peace

1 komentar:

  1. razumem donekle.:) ali ,ogao si napraviti izuzetak Sale pa doci i druziti se malo sa nama.
    tanja

    OdgovoriIzbriši