subota, 4. listopada 2014.

apetiti

e nakon ona zadnja dva treninga su mi opasno porasli apetiti
"porasli mu apetiti", to se tako kaže
a kod mene doslovno, em sam odjednom hteo da trčim sve brže,
em sam od te sreće opet počeo da uništavam čokoladice

i tako odmah nakon one jurnjave po strmim makadamima,
kad sam spičio 11km za 53 minuta, 
zapucam ja sutradan na trčanje po ravnom, ok, po skoro ravnom,
jer kod nas ravno baš i ne postoji.
plan je bio, za razliku od poslednjeg blago valovitog Tempa,
da se trči brzo pa kud puklo da puklo.
jer sam osećao da nisam previše smlaćen.

idem da probam da napravim 4'/km prosek, na 10km
nekad je to bilo tek nekakvo "tempo-rastrčavanje"
nekad bilo, ključne reči
krenem ja tako, pfffff, ne ide baš
fali mi baš ono malo odmornosti, tek koliko da sam juče išao sporije
da nisam raspalio po brdima, nego da sam to penzionerski,
odmarajuće, da sam pretrčkarao tih 11km za sat vremena

vidim ja da ništa ne ide po planu, sekunde se gomilaju,
dolazim na okret na 5km i vreme 20'30''.
trebalo je da bude 20'10, eventualno 20'15,
e onda bih mogao da se vratim za 19'50-ak verovatno

okrenem nazad, ne vredi, neće pa neće
treba da se raspadnem da bih držao 4'/km, 
a prijalo bi mi da znatno usporim.
šta ću, pomirim se sa realnošću, malo popustim,
vratim se za istih onih 20'30'', i total ispadne 41 minut.
pa dobro, nije smak sveta.
kad bi nam svi planovi propadali za minut, bilo bi odlično.

dan kasnije na godišnjicu braka odemo bajkovima na Divčibare
klimatali 4 sata do gore i nazad, malo oblaka, malo magle,
i pred kraj nas uhvati pljusak i pretvori nas u dve svinje
bilo po asfaltu puno blata, kako iznose traktori sa strane
a to je bio poslednji spust u grad, zvizzzz isprskali seeeeeeee

u petak odem lagano da trčkaram kroz Petnicu, gore-dole,
rekoh danas da odmorim, kratka vožnjica, 
pa sutra na polumaraton u Kragujevac
ali sad što vreme više prolazi, manje mi se ide

znam da sam u formi za 1h27-1h28,
i uopšte nemam potrebu da to sebi dokazujem
radije bih da sačekam da se vratim negde na 1h25, barem,
pa onda da otrčim taj neki Polumaraton, kao...
Apatin nisam nikad voleo, ne kao grad nego kao trku,
puno mi je to daleko, uvek sam umoran na startu
i nijednom tamo nisam dobro istrčao, isto kao i Varaždin

recimo na Stareku nismo nikad bili, mada mi je prekasno,
ja nisam tip koji može lepo da istrči trku na +5 ili po snegu.
tako da, otprilike mi se jedino i još uvek uklapaju NS i PG
e sad šta će od toga ispasti, još manje imam pojma
treba još dosta toga da se dogodi na treninzima,
da bi se u meni nešto prelomilo i da viknem - idem na trku

Nema komentara:

Objavi komentar