utorak, 28. listopada 2014.

masaža

kad me je pre par godina gnječila i mesila ona drugarica kiropraktičarka, čitateljima mog bloga poznata kao Kostolomka, oporavak mi je trajao pola godine. odem kod nje tri puta, svaki drugi dan, recimo. odvezem se biciklom tih 20km do nje, i posle tretmana se vratim kući. i recimo, par dana nakon tih istezanja pritiskanja savijanja i svega već, bude mi čak malo pojačaniji bol, a zatim se postepeno smanji. pa mi je tako prvog meseca sa "80% od najgoreg" (takva mi je bila mera problema) spalo na 60%, sledećeg meseca na 40%, i na kraju se smanjilo na 20% pa sam nastavio da trčim i trke, obzirom da sam trčao samo par meseci i to svakog 4-5-og dana uopšte nije loše što sam u apatinu stigao već do forme 1h23. tako je bilo onda.

a sada ne idem na te kiropraktičarske tretmane, nego na običnu masažu leđa. tako je rekao fizioterapeut, masaža i puno istezanja. s tim da su ovi tretmani duplo duži a duplo jeftiniji pa će me izaći na isto. 3x prošle nedelje, i sad opet ponedeljak sreda petak. 

a za vikend sam otišao na trening. nakon sporog trčkaranja kroz grad odmah sam uhvatio najstrmije ulice ka brdima jer me uzbrdo ne boli ništa, samo kad "pružam korak" po ravnom i nizbrdo. i tako sam gore-dole odskakutao do manastira, pa se uz one stepenice (130m uspona u 500m staze, dakle 26% prosečan nagib s tim da je donja trećina znatno blaža, a gornji ostatak osetno strmiji) popeo tri puta u nekom tempo režimu. obzirom da sam pre desetak dana tu uzjurio za 5'20'', sada sam imao neki okvir, tako da sam pretpostavio da će ovo ići po minut sporije. i zaista, ispalo je 6'21'' 6'22'' 6'18''. planirao sam da idem 4 puta gore-dole i da se svaki put spustim drugim putem, ali je postajalo previše hladno, pa sam malo "skratio" plan, jer je već i ovo ispalo 16km trčanja (doduše sporog) ali sa 600m uspona i isto toliko spusta.
  u ostalim danima sam ili vozio biciklu tu negde oko sat vremena ili pešačio po par sati, računajući da je već počela zima i da bih ionako negde u ovo vreme trebao da napravim jednu da kažem pauzu, to jest par nedelja sa malo obima i još manje intenziteta, čisto da imam taj osećaj da sam se odmorio, pre nego što krenem u ljutu borbu sa zimom snegom bljuzgom vetrom ledom i planinama.

pa eto. sad ćemo da vidimo kako će se leđa, tj ovaj deo od dna leđa pa do vrha zadnje lože, osećati, da li ću moći postepeno da povećavam brzinu po ravnom ili ću se i dalje, i dokle, držati brdskih trčkaranja. trke sam otpisao i sasvim se fino osećam zbog toga jer mi je putovanja preko glave, što se mene tiče ne moram (zbog trčanja) da sednem u auto sve do prvih prolećnih polumaratona u hrvatskoj, nešto tipa slavonski brod ili velika gorica ili već nešto treće.

Nema komentara:

Objavi komentar