četvrtak, 23. listopada 2014.

puklo

naravno da će negde nešto da pukne
marfijevo pravilo
ako postoji najgori trenutak da nešto pukne, pući će upravo u tom trenutku
a jebiga, šta ćeš
bitno je da sam uspeo da uradim sve što sam planirao
ograda je završena na vreme, zima evo upravo počinje
sati i sati, dani i dani sam brusilicom, šmirglom, čeličnom četkom, sečenje varenje farbanje...
usput sam otrčao jedan polumaraton (nikakav što se tiče rezultata, ali i to je nešto) i jedan maraton (još nikakviji ali i to se računa u nekoj opštoj slici), i od svega sam počeo da se oporavljam zadivljujućom brzinom
i negde nakon toga svega, desilo se da sam počeo da osećam nešto čudno u leđima, a kad sam sutradan ništa ne sumnjajući krenuo na trening odmah sam primetio da "nešto nije u redu"
opet mi se uklještio ili upalio ili kako već hoćete, onaj išiJADikus, tako da mogu da trčim samo uzbrdo, i po ravnom do brzine od 10 km/h
svaki iole duži korak je bolan, a nizbrdice su posebna muka
juče sam išao na prvu terapiju pa ćemo da vidimo šta će ispasti
usput sam spičio par treninga na bicikli, malo smanjio radove oko kuće koji su ionako pri kraju, a par puta sam otišao i na trčanje/pešačenje
bilo je lepo vreme i trebalo je iskoristiti te poslednje dana kada priroda onako miriše na jug i kad upijaš to malo preostale toplote pred zimu
naravno da neću ići u podgoricu, ali nije mi ni žao, kad vidim kakvo je vreme
a kao što rekoh, ima još da se načekam i natreniram da bih mogao da sanjam maraton ispod 3h, tako da ću imati lep motiv da se zalečim kako dolikuje i da polako krenem u jednu mirnu neopterećenu zimu, obzirom da pred sobom nemam nijedan zadatak od životne važnosti
malo rekreacije malo treniruckanja malo odmaranja i taj fazon
nisam umro, ali moraću neko vreme da se pritajim :-)

Nema komentara:

Objavi komentar