patike

i odem juče na trening, rekoh nek bude sat vremena
idem 5km onako laganog tempa, 5km srednjeg, 5km jače
pa se predomislim, rekoh idem 5+4+5, da ne pređe 1h

i krenem po 4'30 pa malo ubrzam, vidim da je to brže od plana
pa onda kao malo pojačam, pfffff rekoh nisu mi noge odmorne
dođem na okret negde oko 31', sad, dal ću moći da se vratim za 29' ili ne?
i krenu kilometri po 4'10, rekoh super 6 puta ovako je 25',
i faliće mi jedan km od 4', to ću nekako preživeti

osećaj je bio dvojak, s jedne strane mi nije teško,
ne idem do daske nego sa rezervom ihahaj u disanju i tako to
s druge strane noge su mi nekako trome pa im se i ne ide brže
trebalo je napraviti neki lakši trening
ali rekoh, Ovaj maraton nije bitan, nego Onaj za 16 dana 

na 2km od kraja me stigne Lolin školski drug na mtb-u,
vraća se sa treninga, i tako malo s njim pričao i taman cepio taj zadnji km
iako je bio blago uzbrdo pred kraj, prođem ga ispod 4'
pogledam na štopericu, kaže 59'58'', e baš sam ga ubo!

ALI OSEĆAAAJJJJJJJ!!!!!!
crkoh brate tu na samom kraju.
prvo pomislim, nema šanse da ovako trčim maraton, 
3 puta po 14km za 3 sata, nema ni t od teorije
pa se posle setim da maraton nije 42km blago uzbrdo,
i sve ispod 4 minuta po kilometru! budala!

nego je fora da je pred kraj počelo da mi bridi pola stopala
a kao uzeo one najnovije pegasus 29, u njima sam već trčao maratone
ja sam da izvinete nadrljao
i sav sam se oneraspoložio pred taj maraton

jeste da kao fantaziram da ću do kraja oktobra da popravim formu,
i da će sad u nedelju maraton da mi bude samo trening
 ali jedno je kad trčiš kod kuće, a drugo je trka
kod kuće me baš briga da li ću da pretrčim 38 ili 40km,
i da li će to biti za 3h10 ili 3h40, zavisno od terena

a na trci ipak nije tako, svako gleda svakog
sad da idem da trupćem kao kreten, nije baš normalno
da nešto mažem a da sam nesiguran da ću tako moći do kraja,
e to je tek muka od nespokoja

ali ništa nema gore od toga kad nemaš veru u opremu
bukvalno u svakim patikama mi utrnu stopala kad trčim duže po ravnom
evo čak sam i sad u kragujevcu zadnji krug polumaratona (4x5.6km) pretrčao sa poluutrnutim stopalima

već mi je stepenište pretrpano patikama, ulošcima, isprobavam sve i svašta
ali sve je to mlaka nada, jer sam isto tako već desetinama puta sve menjao, petljao, i uvek na kraju da izvinete, kao što rekoh u prvoj rečenici

tako je sad ispalo da mi se ne ide na trku jer trka obavezuje,
a evo ići ću na trku. trt milojka. bzvz.
jedino što može čarobno da me spase bilo bi da kao nađem neke patike,
kao što sam uglavnom i kupovao dan pred maraton
pa u njima da trčim
kao da mi nije puna kuća patika koje sam tako jednom probao
pa ih ostavio za treninge
biće to jedno zanimljivo iskustvo, nema šta...