15 listopada 2014

jazz

u četvrtak petak i subota je valjevski džez festival
to znači da ćemo solidno da se poremetimo sa spavanjem i satnicama uopšte

ali te vremenske zone su mi jaka tačka tako da verujem da trčanje neće puno patiti zbog toga
naime događalo se da jedne večeri nakon kasnog povratka iz Bgd-a legnemo u 03, a da sledeće noći legnem puno ranije pa se probudim u istih tih 03 i ne zaspim sve do 06 kad konačno dignem dupe iz kreveta

to je bio kao neki bespotreban uvod
nakon ZG maratona smo u ponedeljak malo pešačili iliti po novoBeogradskom serbglishu, pretpostavljam, HAJKingovali (hiking) po brdašcetu iznad Samobora, da bi se uveče vratili kući
taj dan sam naravno računao kao dan odmora, koliko god 2 sata pešačenja + još dva sata po tržnim centrima + 5 sati u autu mogli da se nazovu odmorom

u utorak sam otišao na lagano trčanje sa idejom da to bude nekih sat vremena ali me ništa nije naročito bolelo pa sam trčkarao po brdašcima nekih sat i 20, total 15km i baš mi je bilo fino
OSIM što sam uzeo da isprobam dres od zg maratona koji je toliko gusto tkan da sam sebi delovao impregniran i preznojio se kao da sam kroz Saharu trčao u bundi...

nakon tog jutarnjeg trčanja sam farbao ogradu nekih 8 sati sa kraćim prekidima, a jutros sam nastavio još 4 sata jer su najavili kišu za popodne
posle farbanja sam popio onu čuvenu kultnu duplu CRNU kafu (mislim da je izvetrila jer to pakovanje stoji otvoreno bar dva meseca!), i snagom placebo efekta se zaleteo na trening
seo na bicikl pony (što ga Milijana gony) i odzujao 4km izvan grada, privezao biciklicu za neku ogradu i krenuo na trening

ideja je bila da trčim 500/500m promene jako/slabije, ali nisam znao tačno koliko bih napravio. priželjkivao sam 10 puta, ali ko će ga znati kakve će mi noge biti kad počnem da trčim, treći dan nakon maratona i nakon što sam u zadnjih 24 proveo 12 sati (!!!) farbajući ograde oko kuće, dakle stojeći na nogama uglavnom u mestu, često povijenih leđa...
to što na bicikli noge deluju "bulletproof" često ume da prevari i da čim započnem trčanje osetim onaj KLJOK fijasko

prvi koraci su delovali obećavajuće, zamah butinom, skočnost, yeah! 
nakon prvih 500m lagano sam pojurio sledećih 500 i kilometar je prošao za 4'04''. e tada sam shvatio da će ovo biti jedan od onih boljih dana. prešao sam 5km za 20'20'', zatim pretrčao jedan km lagano (tu se ne sećam prolaska, otprilike je to moglo biti oko 4'35''-4'40'' jer mi je danas SVE izgledalo lagano) i zatim sam se vratio istih onih prvih 5km s tim da sam prvo trčao jačih 500m pa za njima slabijih 500, iz prostog razloga što je između 1000 i 1500m od početka/kraja bila deonica gde asfaltiraju put pa sam tuda morao da idem onu "lakšu" 500-tku.

došao na "cilj" kod svoje bicikle, pogledao štopericu a ona kaže 44'19'', što otprilike znači da sam onih 10 x 500/500 završio za recimo 39'40''-ak. naravno da one brze 500-tke nisu bile neki ludački sprintevi jer sam još uvek osećao malo zadnje lože od maratona, ali je razlika između brzih i sporih ipak bila poprilična, ako je prosečan kilometar bio 3'58'', možda je odnos bio 2'10'' + 1'48''. bilo je tu i malo "gore-dole", i jakog vetra čas spreda čas u leđa jer se menjalo vreme, a zadnja 3km su bila po kiši. 


dakle ipak nisam toliko spor koliko sam mislio nakon onih 1h27 u Kragujevcu, a otkud da sam se sad iznenada odmorio, e to zaista nemam pojma.
što još uvek ne znači da sam počeo da fantaziram o nekom "rezultatu" u Podgorici, jer ionako nema šanse da istrčim brže od onih 3h06 na Plitvicama, tako da će ovo biti jedna više nego smešna godina sa season's best rezultatom na maratonu koji ima 650m uspona i isto toliko spusta :-D

Nema komentara:

Objavi komentar