četvrtak, 9. listopada 2014.

sveznalica

jesam reko da ću da trčim 1h27 u kragujevcu, reko sam.
dobro, kažu da je staza bila 300-400m duža.
šta ću kad sam pogodio pogrešnu godinu, 
kažu da je 2013-te bila 1.5km kraća!
to je skoro 2km razlike, dakle imao bih 1h19, jeeeeee

i ništa, u ponedeljak odem da trčkaram u prirodi,
lagano 4km uz reku gradac, zatim uspešačio 1.5km na brdo,
onako fino penzionerski, 
i još pustio neku muziku sa telefona, kao cajka.
i odozgo strčim u grad, ispadne mi 10km trčanja i 1.5km pešačenja.

kad sam došao kući pozove me drug da mu odvezem biciklu,
jer hoće da kupi onu moju najstariju,
odem do njega biciklom i dotrčim kući, još 1km. 
ajd što sam trčao, nego u dukserici, mora da sam izgledao smešan.

e u utorak sam se iznervirao što su me u ponedeljak zatezali listovi.
čoveče to je smešno koliko sam ja neutreniran.
sati i sati trčkaranja gore-dole, ali kad treba da se potera po ravnom...
katastrofa.
a na polumaratonu uopšte nisam bio zaduvan.
samo onako umoran, trom, saplitav. taj fazon.

sad gledam kako sam trenirao prošle godine,
kada sam otrčao novi sad a 3h02 i podgoricu za 2h55
ništa brate naročito
trči tamo trči vamo, ama baš ništa
jedino specifično je što sam dan pred podgoricu trčao,
a nisam običavao da trčim dan pred maraton, ovih zadnjih par godina
piše trčao 1h (početak s lolom) skupa 11km i uradio 10x200m
što li sam radio 200-tke da me čovek pita?
niko ne zna šta je njemu u glavi

eh da
i dođe taj utorak, a ja nervozan zbog tih listova što me zatežu
oni "donji listovi", ahilove praktično
i odem opet da trčim po najravnijoj stazi koju imam
onako dosta ravnog i blagi uspončići tu i tamo
otrčim opet 21km, ovaj put za 1h35
auuu da mi je neko rekao kako je teško držati 4'30''/km kad si umoran
ono je bila katastrofa
prvih pola sata sam čak bio živahan, par km i po 4'25
i posle zakovao na 4'30 i kad sam shvatio da bi mi bilo dosta 15km,
e tad je već bilo prekasno jer sam otrčao 10.5 km u daljinu,
pa se trebalo vratiti do mesta gde sam ostavio biciklicu.

i juče odlučim da ništa ne radim, ceo dan sam farbao ogradu,
strugao, i tako to, izneo mini liniju u dvorište i pojačao muziku
kao seljaci kad rade nešto u ambaru pa iznesu tranzistor na prozor
pa zvrči i odjekuje po brdima, kolo do kola

jutros se probudim i bole me pete, od previše čučanja
nije baš stvar koja je poželjna da boli pred maraton ali ajde
sad još da se smislim da li u NS ili u ZG
to je više psihološka odluka
jer ako odem u NS mogu da se zajebavam, da trčkaram,
da lepo napravim trening pred Podgoricu

jer meni to odgovara, maraton kao trening
taj prvi se uvek u vodu baca, i za 2 ili 3 nedelje istrčim puno bolje
tako je oduvek bilo, a zašto je tako bilo, e to nemam pojma
uglavnom sve najbolje maratone sam otrčao 2 ili 3 nedelje
nakon što sam već pretrčao taj neki uvodni, pripremni maraton

i ne mora da znači da sam taj prvi išao lagano
događalo se da sam ga baš onako istrčao, kao trku
okej, maraton se ne trči kao kung fu, 
obrni okreni to se trči opušteno
nema zapinjanja, osim ako ne želiš da pukneš

tako da, čekaj šta je danas, četvrtak
da, danas neko trčanje a skroz je nebitno kakvo,
samo da nije predugačko i prejako,
sutra ću opet da odmaram i da farbuckam nešto,
i da probam sa tim experimentom da u subotu malo otrčim
ili predveče u NS, ili u samoboru ako odemo u ZG
pa baš da vidim šta će da bude od toga
eto nisam džabe listao svesku, bar nešto mi je palo na pamet

Nema komentara:

Objavi komentar