subota, 14. veljače 2015.

plan beee

idemo dalje na-vrat-na-nos... satnica pritiska, ujutru rođendan jednog od pasa i obavezna šetnja, popodne zadušnice i odlazak s taštom na groblje, između toga se odmori i odjuri na trčanje. ovo "odmori" se upravo odvija, u jednoj ruci kafa u drugoj medenjaci a kucam nosom po tastaturi jer ne znam da li ću kasnije stići da napišem blog. možda bi bilo pametnije da legnem na pod i uradim vežbe za leđa ali ajd...

e sad, plan koji nije baš ni postojao se odmah promenio u "plan be" to jest pošto sam u horoskopu ovca ja uvek imam "plan beeee". biće to neko kraće brže trčanje. to je dakle plan. okej.

juče se nisam baš natrčao mada sam planirao, jer sam obično raspoložen u danu nakon bici treninga. no ispalo je tu nekih čudnih nepredvidština. nakon 8km uzbrdo po asfaltu odlučio sam da trčanje nastavim "jednom prečicom" nadajući se da neće biti previše blata na putiću. međutim tamo me je umesto blata sačekao dubok sneg. poslednja vejavica je bila udružena s jakim vetrom pa su se na toj padini napravili smetovi od pola metra!!! i naravno, pre mene niko nije bio lud da tuda prođe u protekla tri dana. nakon kilometar pešačenja noge su mi bile skroz mokre, i kad sam došao na vrh tog brda morao sam da promenim plan.

plan je bio da ispitam jednu prečicu i da je snimim u mapMyRun, jer je to najkraći put da se pređe preko klisure reke Gradac prema jednom selu na drugoj strani brdâ i dalje ka planini Magleš. svejedno sam se spustio tuda, pronašao prečicu kojom sam prošao samo jednom u životu, spustio se na železničku prugu, seo na tračnice, izuo se i iscedio čarape. e sad je moglo dalje da se živi.

nakon par tunela sam se predomislio jer je bilo previše hladno dole u klisuri, pa sam preko jednog od najdužih tunela izašao nazad na brda. tu sam se setio par nekih skroz drugih prečica i stazica koje koriste jedino srne i čak ni planinari za njih nemaju pojma, pa sam tako prateći sećanja na neke svoje davne ekspedicije pokušao i tuda da se provučem. na mestima je bilo suvo a na mestima dubok sneg ili čak i led, zavisno od toga da li je određena padina okrenuta više ka jugu ili ka severu.

prešao sam preko par sipara, našao tragove lovačkih pasa, llisica, zečeva, srna, i jednog jazavca. odahnuo sam kad je skrenuo negde niže u šumu jer su jazavci poznati kao ratoborni kad im upadneš na teritoriju. kad sam se već zasitio planinarenja spustio sam se opet nazad na prugu i pokušao da trčim gde god je to moglo, a zbog radova na pruzi dobar deo je bio raskopan i više nego neravan. a meni se baš nisu lomile noge. tako da sam ovde-onde mic po mic nakupio još otprilike kilometara kao i na početku treninga, i dan završio sa 15-ak km trčanja i nešto malo manje planinarenja, a sve skupa sam se zadržao skoro pet sati. brat bratu sam sat vremena proveo zastajući i slikajući, pa ovo može da se nazove sendvič trening-izlet-trening.

sa uzbuđenjem očekujem prve utiske sa današnjeg trčanja i kako su noge preživele sve ovo od juče, a sve to ću saznati za evo desetak minuta...

Nema komentara:

Objavi komentar