nedjelja, 15. veljače 2015.

uspeh

problem s ovim blogovima je što je nemoguće preneti doživljaj, obzirom da su okolnosti svakog nazovi-treninga previše subjektivne. evo odmah konkretnog primera. pisao bih o jučerašnjem trčanju, koje je usledilo nakon krajnje neobičnog dana. samim tim je uslovljeno, uokvireno u taj ram bliske, neposredne, sveže prošlosti. velika je razlika kad odeš da otrčiš brzih 10km odmoran, i dan nakon maratona.

taj moj "dan ranije" sam već opisao, kombinacija trčanja pešačenja planinarenja i opet trčanja po gotovo-nemogućim podlogama. i to puno sati. juče sam pak u zadnji čas prelomio da nema smisla trčati kraće od sat vremena, ni duže od sat i po, s tim da bi tih sat i po bilo poprilično nategnuto jer su me čekale silne obaveze. i tako sam nekako spontano stigao do te neke brojke od 15 kilometara, iz prostog razloga što imam jedan dobar pravac od 7.5km (i natrag) na kojem ne moram da idem kroz ceo grad, nego relativno bezbolno izmaknem na ovu stranu periferije prema kojoj nam je (od centra) izmeštena kuća.

e sad. do pre par godina sam mogao na tih blago valovitih 15km da opletem tempo i da se vratim kući za sat vremena, onako kad sam u formi, a mislim da mi je rekord 59'. ove zime sam jednom krenuo sa idejom da otrčim to za 1h10 pa sam se vratio kući za 1h08, drugi put sam krenuo sa idejom da ponovim tih 1h08 pa sam istrčao za 1h07, a juče sam krenuo sa idejom da istrčim 1h07, a ako može onda čak i 1h06, a vratio sam se za 1h05. tačnije 15 sekundi brže od toga, jer sam zadnji kilometar trčao lagano, misleći da ću tako "ubosti" okruglih 1h05. verovatno sam normalnim trčanjem mogao da stignem za nekih 1h04'20'', recimo. što daje prosek od 14 km/h to jest približnu "brzinu maratona 3h" kojom već godinu dana nisam trčao na treningu.

tako da, iako je to čitavih 1 km/h sporije od nedavnih formi, mogao bih da kažem da sam zadovoljan, posebno zato jer sam taj trening otrčao na krajnje umornim nogama. s druge strane, na takve noge sam se bezmalo navikao i skoro svi treninzi su mi takvi, pa više ni nemam pojma kako bi to izgledalo da sam bio poletan i skočan. ko će ga znati. ali eto. do maratona je predugačak put, ali za početak, nije loše. kad se samo setim, čak i kada sam bio u dobroj formi i 8 godina mlađi, bio mi je veliki uspeh kad otrčim polumaraton za 1h30 samo jedan dan nakon neke druge trke, tako na umornim nogama. s tim da u takvim okolnostima podosta "drži" adrenalin od trke dan ranije, dok te u ovakvoj situaciji ne drži ama baš ništa. mrtav si pa mrtav, trom drven kilav i bezvoljan. i samim tim je svaki dobar trening dvostruki uspeh, i za noge i za glavu.


a to što sam drugi ili treći put uzeo nove patike, teško da mi je previše pomoglo jer mi je negde na pola trčanja utrnulo levo stopalo kao i u 90% svih ostalih patika (a sigurno neću trčati maraton u brooks cascadia), dakle još uvek nemam patike u kojima bih smeo da se otisnem na ravan maraton po asfaltu.


Nema komentara:

Objavi komentar