ponedjeljak, 9. veljače 2015.

sneg

trenutno sam u fazi "predomislio sam se"
naime kao nešto sam blebetao kako bih počeo sa "ozbiljnim treninzima"
ali u zadnjih nekoliko dana sam iskoristio par prilika, kojih iz nekog razloga nisam uspevao da se dokopam ranije, pa još tako uzastopno
radi se o nekoliko dužih trčanja, stazama kojima nisam skoro (ili nikada) prošao
sneg mi je pomogao da sve te puteljke zadrži u čistom stanju, a takođe i da kroz drveće u daljini po brdima "nacrta" sve moguće staze kojima je moguće proći
kada nema snega sve se stopi, i nikada tako lepo ne vidiš te puteve koji su usečeni u planine
i tako, bogme sam se natrčao u februaru, već 166 km, u 8 samo trčanja
napominjem da je većina tih kilometara bila po brdskom profilu i po snegu, o čemu dovoljno govori i ona druga cifra, da sam na trčanju proveo 17.5 sati
dakle prosečno trčanje mi je uveliko preko 2 sata
reći ćete - pa onda nije ni čudo što je tako mali prosek, haha
no kruna svega je bila danas
u tih 20 km se uglavilo i nešto manje od kilometar pešačenja, planinarenja, nazovite to kako god hoćete, a radi se o jednom usponu od, nemam pojma, recimo da je nagib 100%
u smislu da se na svakih 10 metara dužine staza popne 10m visine
sve to po snegu koji je napadao po kamenju i zatim se zaledio
ta scena je poprilično "adrenalinska", kada pogledate iza sebe i vidite samo provaliju, nigde drveta ni žbuna, samo goli sneg, i svaka pomisao da se oklizneš je više nego uzbudljiva jer zavisno od smera u kojem bi te odnela gravitacija, imaš mogućnost da završiš na železničkim šinama, ili na stenama, ili u reci, a svako od ta tri je (zavisno od mesta na kojem se nalaziš) nekih 50-200m ispod.
vrlo interesantno!
ja sam odlomio neke dve grane i od njih napravio dva planinarska štapa, pa sam tako imao osećaj da sam nešto sigurniji nego bez njih, no ove neke nike torino specijalne patike za trčanje po snegu su se klizale kao da sam bio bos jer im ona stenovito-zaleđena podloga ispod uopšte nije prijala
no dobro, čim ovo pišem treba pretpostaviti da sam preživeo i popeo se do vrha
da ni ne pominjem onu igračku od mosta koju su napravili u podnožju tog grebena, tako što su umesto gelendera prikucali tri motkice od par cm prečnika, koje se ljuljuškaju čak i pre nego što se za njih uhvatiš
da stvar bude pozitivna, od jučerašnjeg umora sam danas toliko lagano trčao, da mislim da ću sutra morati da budem više nego odmoran
i tako u krug

Nema komentara:

Objavi komentar