subota, 21. veljače 2015.

vrh

da je glupo, jeste, ali da je bilo lepo, pa jeste i to
nakon ona dva pohoda Medvedniku u podnožje i dva teška planinska zimska trčanja, usendvičena između biciklističkog čarter transporta do/od početka/kraja trčanja, logično je da sam jedan dan maltene ceo predremao
štaviše nisam bio toliko umoran da nisam MOGAO ništa da treniram, ali sam nekako svesno pokušao da utuvim sebi u glavu da mi je odmor potreban, i upalilo je
e nakon toga, prekjuče, krenuo sam sa idejom da stignem na jedno drugo brdo, tačnije da mu priđem koliko god bliže nego prethodni put, kada me je magla omela u nameri
i kao i uvek, jednom kad pređeš tih prvih 13.5km asfaltom i dođeš u podplaninska sela, (a znaš da te čeka istih tih 13.5km nazad), shvatiš koliko je gore sve nekako "blizu". koliko god planina izgledala visoka, daleka, jednom kad si se već popeo na taj srednji pojas, do vrha po pravilu ostane puno manje nego što si se plašio. verovatno tu značajan udeo ima i faktor "novog" jer to uzbuđenje kad prvi put nekuda prolaziš, to ispitivanje terena, odmeravanje, divljenje prirodi, bogme ume da umanji osećaj napora i da ga pretvori u čisto zadovoljstvo
tako je ispalo da je sa sve dva zalutavanja i polukružna (nepotrebna) zaobilaska ceo taj srednji deo izašao na nekih 11-12km, što je zaista kratko
u sred sve te bele zavejane pustinje naleteh na desetak drvoseča i jedno dvadesetak konja koji izvlače drva sa planine, zaista čudnovat prizor i nadasve neočekivan
odakle ste ljudi svi vi došli kad ja nijedan trag nisam video, bilo je prvo što sam pitao pa su mi pokazali kako su svi prišli toj ogromnoj šumi negde sa južne strane, iz onih podDivčibarskih sela
i tako, može se reći da sam podosta savladao gradivo, mada bih vrlo rado protrčao još jednom po toj planini i u glavi (i na papiru, tj karti) povezao sve te puteljke, da bih u potpunosti "diplomirao" taj famozni Bačevački Vis, koji je btw visok samo 891m
juče je kao jedina razumna opcija bio još jedan dan odmora koji se na kraju pretvorio u ukupnih 15km pešačenja jer smo organizovali jedan ad hoc izlet sa iznenadnom (tj neplaniranom) dragom gošćom s kojom smo se skroz slučajno sreli u gradu i u trenutku se dogovorili za nekakvu, bilo kakvu, "akciju"
danas je još uvek ovo mini proleće a sutra bi trebala da stigne nekakava južina i kišica, tako da ćemo ovu subotu iskoristiti za bici-vožnju, možda prvi put ove godine trkačkim biciklama jer smo do sada uporno forsirali mtb-ove

Nema komentara:

Objavi komentar