nisam imao pojma

kad sam juče pomenuo jutarnji mrak nisam ni znao da ću sledeće noći vrteti dugmiće na garminu i skontati da se veče neće približiti ranije od onih 16:01, dok će jutra biti sve kasnija i sunce sve uspavanije, da bi negde u prvoj četvrtini januara svitanja bila najkasnija oko 7:15, dok će dotle zalasci ozbiljno krenuti prema pola 5 uveče sa sadašnjih "oko 4".

takva nam je perspektiva.

ohrabren činjenicom da me juče nije bolelo koleno* zapucao sam i jutros na trčanje bez previše strahovanja da li će moći i koliko/kako će ići.

(*bolelo me ali sa druge strane, no to je druga priča a ovih dana sam ionako toliko pisao da je bolje da ponešto i preskočim)

imam taj jedan krug od 7-8km gore po tzv. perivoju sa severne strane koji uglavnom otrčim kao "levi krug" no danas sam ga otrčao u kontra smeru jer mi je tako odgovaralo, da što pre odem uzbrdo da bih se zagrejao.

rosulja mi nije smetala a ni ja njoj...

(morao sam da napravim pauzu jer sam čuo malog mačića kako zapomaže ispred radnje i setih se da sam ga pustio napolje kada sam izašao iz kuće, pretrčao je po kiši za mnom tih 20m i ko zna otkad čekao da ga pustim u toplo, po slobodnom obračunu smrzavao se nekih 70 minuta)

... do te mere da sam umesto skraćivanja na 7km na kraju kružio oko tržnog centra  da bih namakao na osmicu.

svakog dana u ponekom pogledu sve više napredujem.

ono što bi možda trebalo da brine je što mi je bilo relativno teško da držim brzinu iznad 5'40''/km ili se to kaže ispod, jer veća brzina je manji broj, pa ti budi pametan.

možda sam nakon mesec i po ipak srokao formu na nulu ali šta reći, bolje sada nego usred leta.

jutarnji mrak (EDIT)

na Dan Republike sunce je izašlo u 6:54 a zaći će u 16.03

za deset dana (toliko vidim na yr.no) će izaći u 7:02 a zaći u 16:01

dakle što se tiče večeri, tu smo di smo, manje više, a jutra će nas još zezati i to ne malo nego još pune 3 nedelje

trenutno se na dva dana od kraja meseca zabavljam novom rang listom koja ama baš ničemu ne služi ali eto, dokon pop trči i kad ga koleno muči.
dakle imam trenutno nedostižnu petorku, PRVU PETORKU, to je ujedno prvih 5 meseci u godini, po kilometrima (skromnim) to su
april 213km,
mart 193km,
februar i januar 172 + 171km,
i maj 120km.

kao prve rezerve imam
septembar 77km, i
jun 68km.

e sad ovako,
avgust ima 52km,
a jul i novembar 47 + 47km.
do kraja godine možda najgori ostane
oktobar sa 42km,
ko zna koliko puta sam to trčao u samo jednom danu, na treningu, možda i dvadesetak.
decembar naravno 0km :-)

tu je sada sve spalo na novembar, da vidimo kako će se pomerati u plasmanu u naredna dva dana.
SVA SREĆA da sve ove retoričke tlapnje (?) nikad neće imati potporu u živom svetu, jer sam razmišljao o OPKLADI.
za koju nagradu bih pristao da nateram novembar na 6. mesto, dakle da pretrčim 78km, dakle fali mi 31km.
u dva dana.
6+7  +  5+6+7km? što da ne?

ali ipak bih se držao konzervativnog pričuvnog režima, jer nema opklade pa nema ni nagrade.
a nisam ni ugrožen.
neko će za kutiju cigara ili flašu vina skočiti u ledenu reku u novembru, ja bih trčao 5 puta u ova dva dana samo za neki laptop recimo.
ni to mi ne treba, nego razmišljajući nek stoji za rezervu.
da ima minimum i5 procesor i 16GB rama.
i osvetljena YU tastatura, podrazumeva se.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

odmah nakon bloga iznenadno bezbolnih 7km sim-tam uz reku, dakle već sam stigao na 54km u novembru.

haha, "već" :-)

šestice se nižu

ovo je bilo sasvim neočekivano

pođoh da napišem totalno pa se setih da "sasvim" lepše zvuči

tako dobijam po dva eurocenta za svaki pregled bloga jer od ministarstva obrazovanja dobijam bonuse

dakle za svakih desetak posetilaca bloga dobijem deset puta više, eto objašnjenja kako sam se odjednom tako obogatio

noćas situacija nikako nije bila dobra

bol u kolenu, u kolenu bol, bol kolenu u

morao sam da upotrebim sve kombinacije,

jer me je i koleno bolelo u raznim položajima

rekoh, ništa sutra* od mene

*sutra kreće od svitanja, dakle dokle god traje spavanje i kotrljanje u besanim noćima i sve što spada između ta tri, to sve između, skupa sa svitanjem i ustajanjem iz kreveta postaje JUČE

dakle krenuo na hajk

skromno, glede ambicija

biciklom 4km izvan grada i smoga

300m šetao, bojao se da potrčim

i kad sam prišao raskršću koje vodi uzbrdo za manastire, rekoh, šta me košta da probam desetak koraka?

posle pet koraka, ništa, posle desetak isto ništa.

nastavim LAGANO trčkarajući uzbrdo, i tako 5km

pa skrenem na makadam sa prevoja (asfaltnog) i odem još 50m nadmorske iznad

iziđe mi na 6km trčanja, hej!

pa još uzbrdo.

nizbrdo sam se vratio legalnim hodom, jer nisam hteo ništa da rizikujem.

osećaj je bio da ionako ne bih mogao da trčim, sve i kad bih hteo.

tako da, nova šestica upisana.

bingo

sumiranje otisaka (EDIT)

sumiranje utisaka, umiranje utisaka, umiranje tisaka saka ka a

fali mi 213km do kraja godine da ispunim cilj (CILJ! on ima CILJ???) a imam na raspolaganju 4+31=35 dana što znači da mi treba 6.1km trčanja dnevno ako ne bih pravio pauze tj dane odmora.

deluje ništavno, za nekoga ko može da trči toliko ili više, ali trenutno se vrtim oko 5km.

a trebalo bi mi da mogu negde oko 7km na dan pa pauza na svakih 6 dana jer 6x7km je isto što i 7x6km.

ko bi reko.

ne znam sad, nakon jučerašnjih 5 po zemlji (pretežno) kako da ocenim 6 po ravnoj podlozi, možda je vreme da se okušam sa ŠESTICAMA.

e sad ima i tu varijantica, obzirom da danas imam slobodno prepodne na poslu, sve do ručka.

mogu prâvom biciklom da odem negde malo dalje, a mogu i električnom da odem nekih 20km od kuće pa da tamo otrčim tu šesticu po nekom egzotičnom krajoliku i vratim se nazad kući.

nekad je bolje kad nemaš izbora, uradiš ono na šta si navikao i ćao.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

update
biciklom do ulaska u ind. zonu, odatle 3km + 3km sim-tam, po 5'25''/km

napredak u brzini

trčao u Hokama clifton9

ništa mi se mekanije nisu učinile od onih jeftinih NB za njivu

prvi kilometar kao da će me boleti koleno no zadnjih puta mi se nakon toga zagreje, pa tako i danas

dalje odatle bez problema

malo moram "na prstići" ili sredinom stopala, ne prija mi kad gazim petom kao kad normalno joggiraš, ali dobro, ne smeta

kozaci i kozakinje

ne znam da li su Kozaci narod ili pleme, moram pitati vikipediju.

takođe moram pitati još nešto jer sam se kozaka setio zbog kazahstana, a znam da ga u nekim jezicima pišu kazakstan pa taj početak kazak kozak vihajdila na bereg katjuša to mi zvuči kao da bi mogla biti kozakska tipa francuska, ili kozačka, tipa njemačka, ili kozakdija, tipa holandija, ili kozakovina, tipa hercegovina.

moram tako lokalna sela preimenovati pa da mogu blogovati kako sam trčao po turkmenistanu ili lietuvi.

jutros sam pak trčao po travi, skroz iznenadno u trenu nadahnuća.

naime krenuo sam biciklom po gradu da vidim odakle bih mogao potrčat (eventualno) i glavom bez obzira (bezobzirnom glavom) pobegao iz smoga u kojem ne vidiš prst pred nosom, a kamoli garmin.

vratim se ka centru kad dole uz reku deluje čist zrak.

ume da se dogodi, kada duva vetar sa severozapada pa tačno niz Kolubaru potera smog na istočnu stranu grada a dole u dolini reke se zadrži bistrina.

ispade tako da sam praktično odmakao od kuće samo 600m, tu vezao biciklu i sišao na ono što zovemo KEJ a ustvari je donji nasip na koji se silazi sa gornjeg.

prošireno korito, takoreći, koje je hiljadu dana suvo i travnato pa dan-dva bude poplavljeno baš kada naraste Kolubara pa jovo nanovo.

produžio 2.5km po travi i malo po kockicama i malo po tartanu gradskog parka i malo po trotoaru ka obližnjem prigradskom naselju, tamo shvatio da mi se ne pravi nikakav polukrug jer bih morao pored Pivare drugom obalom koja je u smogu, napravim u-turn i vratim se istim putem.

pred kraj me pozove kurir da mi je stigao prvi od dva kačketa, rekoh eto me požuriću, odmori malo, i požurih kao što sam i obećao.

još 5km upisanih, bez bolova sasvim, samo onaj osećaj da je nešto dole ispod čašice u kolenu još uvek malo čudno ali i to "bez bolova" je već DOBAR pomak, isplatilo se što sam juče predahnuo i otrčao samo jedan ali bedan kilometar.

mršavo, ali žgoljavo

šija, ali vrat

rešio sam da ne trčim danas za svaki slučaj, mada i je čet džipiti rekao da to što mi je levo koleno toplije od desnog može da bude sve i svašta i da ga čak mogu malo i ledom protrljati bez obzira što je prošlo pet nedelja od pada.

valjda.

moram sopstveni blog da prelistam da bih tačno mogao da se prisetim.

da, ipak je bio trinaesti iako nije bio petak, ima tu nešto.

dakle mesec i 12 dana, u prevodu 43 dana kako patim je je je, sve zbog cure svog jarana curo hej.

dodirni mi koljeno to bih baš voljeo.

no eto ipak jedan polupomak danas.

jedan mator momak, vid'o polu pomak.

nešto sam se nakon odlaska biciklom kroz centar grada, preračunao usred jutarnje šetnje po brdu/parku pa sam skontao da treba da požurim i gde ću šta ću potrčim malo i nizbrdo, i da vidiš može se.

nije baš ugodno ali bolje je nego ono prvo trčanje 5x200m po ravnom.

beše davno.

u svakom slučaju nakon 500m nizbrdo dodao sam takođe neplaniranih 500m po ravnom dok nisam dotrčao do bicikle i dovezao se nazad kući 2km od parka.

elem, jedan km je ipak bolji no nijedan.

op op op ide gas

jutros sam podigao lestvicu, kako kažu ovi što ne znaju razliku između letvice i lestvice, ma šta letvica, letva!

znate li vi šta je to kada se letva digne sa pet na šest metara?

pa i Bubka je pomerao po santimetar a ne po metar, hej!

šest metara su dva sprata, pet metara je sprat i potkrovlje!

i tako sam ja jutros pretrčao 6km umesto 5km (juče) odnosno 5km (prekjuče) i sad me evo malo "žiga" koleno kada sam ustao na pola bloga da slikam mačora kako se umotao u prostirku na podu.

čisto sumnjam da ću sutra trčati, zvuči očekivano, a zašto bih i insistirao ako idem protivu vjetra.

5+5+6 je sasma dovoljno.

otprilike je sve ovo krenulo kada je horoskop prešao iz škorpije u strelca, koliko se sećam 21.11. uveče, a ja sam eto trčao 22. 23. 24. ujutru, plus vozio trenažer plus nema šta nisam radio.

došao mi strelac glave, tojest kolena.

elem, podaci.

stigao sam do 29km u novembru što je manje od prošlogodišnjeg od 109km.

no imamo još 6 raspoloživih dana do kraja novembra.

godina je zbog duge pauze stigla tek do mršavih 1184km, u odnosu na 1403km prošle godine, dakle ova je tanja za 16+203=219km opaaaaa

prošle godine u decembru 230km.

dakle sa pretrčanih 220km od sutra pa do Nove Godine, izgubio bih i novembar i decembar, ali bih pobedio godinu :-)

ovo je već bitan pomak!

znate li ono kad kažu puževim koracima, e pa danas sam napravio jedan veoma veliki pužev korak.

za razliku od ostalih prosječnih puževskih koraka jelte.

zašto je ovaj korak bio bitan i veliki?

zato jer je bio najkraći!

zvuči paradoksalno, zar ne?

samo na papiru.

pravio sam velike pa manje velike razlike između Pokušaja Trčanja (u daljem tekstu PT, mada čisto sumnjam da ću to koristiti u daljem tekstu) i nakon što sam zadnji put produžio pauzu sa dva nesigurna na tri malo logičnija dana, jutros sam udario tuk na utuk.

(koga ne mrzi neka gugla šta to znači, ja ću kasnije, jer ako sad skontam da sam to pogrešno upotrebio morao bih da prepravljam tekst a to mi se ne dopada)

dakle juče u 8:43 pa danas u 8:34, eto nije prošlo ni 24h između dva starta.

ukratko, deluje mi da nema pogoršanja.

sličan osećaj kao juče, malo tvrđe patike koje sam brzopleto odabrao samo zato jer spadaju u malo skuplje od onih jučerašnjih a la patofnica, pa sam u par navrata malo menjao tehniku i prelazio sasvim na prednji deo stopala.

nakon prvog kilometra se tu nešto valjda podgrejalo i dalje je bilo ok.

istih 5km kao i juče, tačnije 5.15 umesto 4.99 i sporiji ritam za desetak min/km opaaaaa kakav lapsus, ipak je desetak sec/km haha.

možda sam osećao napetost u kolenu i od onih 20' trenažera popodne, verovatno bespotrebnih ali ajd, ako nije gore onda računamo da je "kao da je bolje".

oprez 0prez Oprez

koga kljucne orao, i od goluba zazire.

to bi bila teorija, koja je na mene naravno neprimenljiva, jer, da se čuvam golubova ne bi me orlovi rastrgli dvesta puta do sada.

tako sam kao u onoj pesmi "sitan vez dođi mala na oprez" odlučio da ću potrčati jako malo i jako oprezno.

inicijalni plan (početni, prvobitni) je bio da iskombinujem hajk i trčanje i napravim krug preko brda, da vidim koliko ima snega na 250m većoj nadmorskoj od Grada, no ipak sam shvatio da mi sa rovitim kolenom nije potrebno nijedno proklizavanje a kamoli više od jednog.

ima dana za klizanja, rekoh sebi tiho i odoh biciklom 2km kroz grad pa odatle dalje kasom asfaltićem uz rečicu.

do kraja asfalta imam nekih 2+km, na drugu stranu oblika Y isto, pa rekoh malo desno pa malo levo izaći će mi oko 5km i nećete verovati, izađe 4.99km.

treći dan nakon onih 7km kada me je nešto malo bolelo koleno pa sam morao da "ugađam" korake i tehniku da mi ne bi postalo previše bolno, ispalo je bolje što sam juče preskočio opciju mogućeg kaskanja i uzao dan pauze više.

danas bez problema, jeste da mi je nešto malo čudno u kolenu ali nit sam pazio kako gazim ni na dužinu koraka ni na kadencu, prosto i opušteno trčanje.

oprez se isplatio, pomak nabolje se primećuje, može i bolje ali ima još dana i prostora za dodatno poboljšanje.

bilo je +13 do nekih 10 sati ujutru, onda se promenio vetar i u roku od par sati je kiša već prešla u susnežicu i po tlu se pojavilo par cm bljuzge.

sneo sam trenažere u jednu sobu u prizemlje (koju smo skroz ispraznili nakon što je umrla Lolina mama) jer sam do prošle godine vozio na spratu, stavio stari mtb i u kratkoj pauzi posla odvrteo probnih 20 minuta, čisto reda radi.

na visokoj nozi

nekako sam pamtio da je najtačnija od približnih metoda određivanja pravilne visine sedišta na bicikli (sunceti kolika formulacijetina!) da spustiš petu na pedalu kada je u donjem položaju, i ako ti peta TEK dodiruje pedalu, onda je visina višemanje ok, ako ne možeš da dohvatiš biće da ti je sedište previsoko, odnosno ako možeš da se upreš petom ili da barem malo saviješ nogu u kolenu, onda ti je sedište nisko.

tako sam na jednoj od bicikli primetio da mi je sedište za 1cm više nego što bi navodno trebalo da bude, pa sam izmerio unutrašnju dužinu noge i pomnožio sa 0.883 te dobio navodnu geometrijsku, pardon, biomehaničku visinu "po pe-esu".

nakon toga sam premerio visine sedišta na nekoliko bicikli i ispostavilo se da se kreću od pola cm niže od propisanog pa do 1.5cm više, s tim što su različite patike-sprinterice za road, off road, gravel, mtb, city... a različite su i dužine kurbli tako da ne čudi opšta papazjanija od podataka.

na e bajku sam spuštao sve dok nisam bio gotovo siguran da mi je prenisko no i to ima prednosti na nizbrdicama gde se po krivinama treba dobro upreti o pedalu onom spoljnom nogom, tako da previsoko sedište tu značajno hendikepira upravljivost i posledično brzinu prolaska kroz krivine.

danas opet nakratko do groblja pa možda okušam noge na trčanju, da vidim da li se išta promenilo od prekjuče kada udarih onih junačkih 7km.

btw toliko sam sporo išao da mi je garmin spustio vo2max za još jedan poen, ovo je povijesni minimum i svaki put kad pomislim "od ovoga ne može gore" on me za pola godine opet iznenadi.

da li sam pobedio?

bio sam štonobisereklo U DUBIOZI šta da poduzmem jutros.

pomalo sam osećao koleno noćas, kao posledicu onih 7 pretrčanih kilometara, no kao što sam i najavio to je bilo donekle očekivano i bilo bi pravo čudo da se nije pojavila nikakva reakcija.

biće dana za megdan(a).

opcije su mi bile (nakon što ode vodoinstalater) da popunim dva sata pre posla ili šetnjom hajkom brzim hodom, ili nekom od bicikli, ili nekom kombinacijom.

nakon što sam ipak otišao na dva točka, stigao do izvora u brdima 20km iznad grada i vratio se na samo 5km od kuće, skontao sam koliki se smog navukao u kotlini.

gore je bilo pravo proleće, jesen, pozna jesen, sve šareno u onim karakterističnim bojama lišća na samrti, čist vazduh, besprekorna vidljivost, ma sve pet.

i tu sam shvatio da bih, ako sam imao vremena za nekih 10-12km pešačenja, od toga proveo više od pola u smogu jer je peške podosta sporo izaći iz grada na barem 100m veću nadmorsku.

tako da, nogama je svejedno šta su radile, dupetu i leđima takođe, ali se nasumični izbor aktivnosti pokazao kao bingo i dobitna kombinacija, ajd što sam umesto tuce kilometara prešao 41km nego sam se i nadisao čistog zraka, a i nauživao u pogledu na planine.

jedino što je pokvarilo sve je što sam tresnuo na neku neravninu na asfaltu veličine krtičnjaka i negde na pola povratka mi je bidon izleteo iz nosača, pao na asfalt i pukao, pa mi se prosula i ta voda sa izvora koju sam poneo Loli, kao što uvek donesem sa raznih strana.

ona voli to tako da pije čistu vodu, ja više naginjem be vitaminskim napicima.

URAAAAA

znate one partizanske filmove kada stiže pojačanje da oslobodi opkoljenu četu, i svi moraju da viču URAAAA, poput karatista kada izvode one vežbe protiv zamišljenog neprijatelja, e tako ja nisam viknuo ura.

ali sam pomislio da bih mogao, stručno rečeno.

ali ipak nisam.

nakon dva puna dana na biciklama, što elektičnoj što gradskoj što mišićnoj, nekako mi je sinulo da bih jutros mogao malo da potrčim.

DA IZVEDEM POKUŠAJ TRČANJA, stručno rečeno.

nakon skraćenih vežbi za leđa koje mi je prekinula mačka, pokušao sam da potrčim po stanu onako u papučama i rekoh hmmm, ovo nije loše.

kao da bi moglo da može, stručno rečeno.

obzirom da je danas tačno 10 godina otkako sam majku poslednji put video živu (umrla je dva dana kasnije) ukazala se idealna prilika da otrčkaram ka groblju, pa dokle stignem, rekoh.

ako nešto krene loše, uvek mogu da menjam hodanje i trčanje kao i cele prošle nedelje.

posle samo 270m mi se zatvorio semafor pa sam hteo ne hteo morao da napravim pauzu od pola minuta, i da procenim stanje kolena.

da ga evaluiram, stručno rečeno.

nakon toga nastavio i pregurao sve do kraja, cirka tri kilometra.

osećaj onako, kao da nešto tu nije 100% ok ali trčim, ne ometa me ta nenormalnost.

u povratku 4km bez stajanja, samo sa prekidom u trčanju prilikom prelaženja 4-5 koloseka pruge ispod železničke stanice, to sam prehodao za svaki slučaj da se baš ne lomatam.

eto, nakon iks dana po kilometar trčanja, danas sedmica!

ukupno 13 u novembru.

možda sutra preskočim pokušaj, da budem siguran da nisam odmah krenuo da preterujem.

da se overdoziram trčanjem, a i endorfinima, stručno rečeno.

vidi vraga!?

jutros je došlo do jednog malog preokreta

ta daaammmm

prvo sam otišao do lidla, fali mi oko 2000 dinara da pređem kvotu za kupon -10% popusta na račun

odem i ponesem 5000 dinara, ne znam ni zašto

obzirom da nisam nameravao da potrošim više od 2000, jer sve što bih kupio preko toga mogu da kupim pola sata kasnije sa 10% popusta uz osvojen kupon

tu nađem nekog lososa na -25% pa ga stavim u kolica pa ga izvadim jer sam se svega toga setio (a možda sam natrpao i preko 5000!?) pa ga zatrpam nekim kuvanim kozicama (račići, ne papkari) da ga niko ne kupi u međuvremenu pa odem kući pa se vratim sa 10 hiljada za svaki slučaj pa natrpam ribe sve što je bilo na akciji

u povratku svratim do bici servisa da se dogovorim za nešto i tako po treći put odem od kuće nakon što sam ostavio lososa a poneo rezervni disk od kočnice i city bike zamenio mtb-om

nakon zamene diska/rotora sam produžio da to isprobam i po prvi put seo na mtb ove pozne jeseni, isprobao kočnice i prošao nekim makadamima izvan periferije, čisto da se podsetim starih dobrih dana.

nakon samo 12km sam bio zadovoljan kao da sam prešao 120km, veselo se vratio kući bez šuškavca rukavica na samo +9, pa ti budi pametan

ipak na običnoj bicikli puno jače radi "grejanje" nego na e bajku, očigledno

obećanje = Ludom radovanje

nekako mi se pojavila termoregulaciona zbrka u organizmu

s jedne strane mislim da bolje trpim hladnoću jer sam zadnjih godina i na bicikli i na trčanje odlazio napolje manje obučen nego kada sam počinjao sa tim sportovima i bio u peak-u treninga, to su tridesete za biciklu i četrdesete za trčanje

tada sam nosio rukavice ispod 12 stupnjeva, mislim duge rukavice, takođe duge rukave ispod 20-ak, čak i duge nogavice ispod 18 stepeni, a zadnjih godina sam i na +10 veselo kretao u kratkim gaćama i tako vozio dobrih sat vremena dok ne otopli

tako i na trčanje, nekada sam tek oko 15 stepeni ulazio u bicke a sve ispod toga, čak i na +17 nosio 3/4 helanke/tajice, dok sada mogu i na +jednocifren broj stupnjeva da krenem u šorcu i kratkim rukavima

no iz nekog razloga sam čekao da temperature pređu +12 ili +14 da bih opet seo na biciklu bez straha da ću se smrznuti, no možda i za to postoji objašnjenje

otkako sam skrkao koleno uglavnom vozim e-bajk na kojem je logično dosta hladnije jer prosto rečeno "manje radiš", pa sam tako i na izmagličastih +18 nosio nekakvu vetrovku jer me nekako oduvek odnekud nešto produva :-)

bilo kako bilo, napraviću skoro dvodnevnu pauzu od trčkaranja kilometar po kilometar, nakon onog u subotu ujutru provozao sam 20km popodne i 46km danas i valjda dodatno odmorio koleno kojem je počeo da se vraća onaj oblik bez otoka/otekline/ostrva/izole i opet se čašica ocrtava u svom anatomskom izdanju

milslim da sam 1 po 1 stigao do čitavih 6km trčanja u novembru!

gde ima lufta???

da li je iko ikada iz čistog mira proverio da li mu se ljulja neki zub, na primer četvorka gore desno?

nije.

eto tako ni ja nikada nisam analizirao da li čašica kolena ima nekog lufta.

vidim neki mi čudan osećaj nakon jutrošnjeg kratkog hajka sa potrčkavanjima, malo protresem nogu, ništa se ne popravi, napravim čučanj, nešto krcne i sve dođe na svoje.

promrdam malo čašicu a ona šeta li šeta u svim pravcima, čak i kad je pritisnem ima ispod prostora kao kad pritisneš neki taster pa čas nešto uključiš čas isključiš.

panično promrdam i desnu, i shvatim da je ista situacija.

odahnem.

ko bi rek'o?

mrdam levu levom rukom, desnu desnom rukom, poredim, sve isto.

no ipak u ovoj levoj se povremeno pojavi taj osećaj da ima lufta.

pa se nešto namesti.

možda su bili oštećeni ligamenti, pa je nisu držali kako treba, a ja nisam ležao u gipsu nego sam uporno pokušavao da povećam opseg pokreta.

pa onda možda to nešto što drži čašicu u mestu nije ni zaraslo kako treba nego luftasto.

da li će taj luft ostati ili ne, nadam se da neće.

tojest ne luft nego osećaj lufta.

uostalom, kada pravim neke pokrete, onda mi deluje da mi je ispod čašice "tesno".

pa otkud onda osećaj lufta ako je tesno, bog bi ga znao.

valjda kad spadne i ostatak tog otoka (otekline, ostrva, izole, ajlenda, svelinga) ispod čašice, nestaće i osećaj šetanja i lufta.

valjda je ključna reč.

jutros junački bez rukavica 5km biciklom na samo +4 maglovitih stupnjeva, pa odatle na hajk sa kilometar trčanja (+ 4km hajka, i unutar svega 131m uspona) pa nazad u grad no dotle je već otoplilo i malo se razišao smog pa mi rukavice više nisu ni padale na pamet.

kilometar po kilometar, bogme natrčah se ja i bez jedne noge.

treći dan

što reče đole balašević

beše sreda četvrtak il već neki od njih

tako i ja dal je treći ili četvrti dan

otkako sam insistirao na POTRČKAVANJIMA

znaš ono kad ne možeš da uzmeš nešto

pa onda otkineš komadić sa nekog ćoška

tako i ja na garminu odaberem hajk

jer u defaultu stoje run mountain run hike walk

a kod mene u satu se to zove 

tabananje (run)

saplitanje (off road run)

tumaranje (hike)

i tako sam ko zna (samo garmin zna) koji put...

otišao na hajk sa potrčavanjima

letos mi je omiljeno bilo bajk & hajk

sad mi je valjda hajk & strides

hajksi end strajdsi, rekao bi kolega badger

i tak ja, mal mal šetaus, pa sto metara potrčaus

brojim na prste

leve ruke

prvi drugi treći ubrzaus

stigoh do sedam, pa i do deset

pa produžih još par puta, 

da nadomestim ono što sam jednom 700 pisao kao tisuću

došlo sve na svoje

bogme na jednoj nozi stigoh do barem 4-5 km u mesecu

šta mi je ovo trebalo

prijavim se u grupu "prepravljanje 26" mtb-ova u gravel bicikle" i nakon par dana shvatim da sam pročitao 20 objava kako su ljudi to uradili, i 20 objava gde pitaju kako bi uradili.

od ovih 20 što su prepravili nemaš pojma šta je smešnije i zašto su to uopšte počinjali i šta su hteli da dobiju.

ili je ram previsok ili premali, ili je smešan odnos visine guvernale i sedišta, već zavisno da li je prednja viljuška amortizujuća ili nije.

ja imam na oba mtb-a krute viljuške koje su same po sebi niske, pa kada bi na to stavio trkački volan dobio bih nenormalno agresivnu poziciju kao na trkačkom bajsu, i kako se sa tim spuštati recimo niz strmi makadam nosom kočeći kao nekim ralom ispred sebe.

opet ako imaš amortizer u čemu je poenta stavljati aerodinamični trkački volan, totalna nebuloza.

uostalom zašto išta prepravljati, samo zato je taj koncept "gravel" postao popularan pa kao u radovanu trećem kad neko pita može li od starog kaputa da se nešto prepravi da se sašiju pantalone, ili obrnuto, ne sećam se.

ajd kad prepraviš kombi u kamper, to razumem, kombi je 5000 ‰ (gle shift + option + e nije znak za ejro nego je ovaj glupavi promil) a kamper je 50000 pa i pomoz bože da to prepravljaš, ima neke logike.

i tako se ja odjavim iz besmislene grupe.

prijavim se u neku drugu gde su vozači canyon grail i grizl bicikli, e tamo je već malo zanimljivije no opet u principu ništa osim "evo da se javim, novi sam u grupi, ovo je moj novi canyon", brate mili kao da si jedini na planeti, i opet takvih objava stotinu.

ja preskočio introdukciju, koga briga za moj bajk.

umesto toga otišao na hajk.

jutros 6km, popodne nadam se još toliko, nakon jučerašnje Dužine (umalo stigoh u Fužine) nisam potrčkavao, neka se koleno odmori malko.

opet laži, opet obmane

pogledam u kalendar, vidim da je trinaesti, i shvatim da nije petak

dakle naslov onog filma laže, gnusno laže

ne znam šta znači kad je nešto gnusno, od čega je to nastalo

blus gnus

odoh na onaj krug na koji nisam stigao pre par dana

pešačenje naravno

hajk, takoreći

krug bi trebao da bude 13km, iako je inače skoro 15, ali postoje kratice

uspem da prehodam 12km i da 100 po 100 metara uspuit otrčkaram onaj ostatak do nepunih 13, za ukupnih dva sata i tri minuta

oznojio se u magli

tačnije u oblacima, oni niski su se navukli negde od 350m pa ko zna do koliko nadmorske, verovatno negde 600-650m

jeste bilo samo +6 stupnjeva ali velika vlaga, uspon dvocifrenih procenata, huh

šteta što nije bio mlak dan i suv pa da proverim biciklom

ovako sam taman stigao negde do 450m nad morem odnosno 270m nad Gradom, jer je grad na 180m, vidiš kako je to glupo "nad morem" kad nemam nijedno more u blizini da od njega krenem uzbrdo

juče sam prema obećanjima samo odzujao popodne 4km da dodam na onih 9 ujutru, dakle eto i juče mi je izašlo 13km iako je bio 12. u mesecu

sutra bih mogao neku sledeču kombinaciju, 13 puta po kilometar recimo, zašto da ne kkkkk

ps 

nakon par dana u najgorim patikama su počeli da me bole tabani pa sam jutros uzeo prave patike za trčanje, šta ćeš, moraće da pređu preko tog ranjenog ponosa što nisu trčale nego brzohodale

gde sam bio juče

bitno je da znam gde sam bio jutros, to je bitno jel tako?

opet sam odjurio posle doručka na hajk iliti brzi hod s tim da sam danas uspeo da malo potrčkaram

nije to nešto, malo je i nepravilno, kompenzujuće za krutost u kolenu ali kako je šetnja odmicala sve je bilo bolje i na kraju sam uspeo da sastavim možda i dobrih 200 metara

prosek se vrteo oko 5.9 da bi na kraju stigao bogme i do čitavih 6.2 km/h što je dobrih 60% od nekakvog jogginga o kakvom još uvek samo maštam

no nadam se da ovo sve ide nabolje

nažalost izgleda da su mačiću još uvek bele desni tojest nisu naročito pocrvenele pa će i ona druga ampula EPO morati da ode na njega, a ja se nadao da će meni preostati pa da se malo roknem

jes mačija doza ali daj šta daš, avaj, ni toliko

videću da li ću popodne biti raspoložen za drugo poluvreme ili će mi se odmarati kao juče kada sam se samo malo provozikao

pola poluvremena

sve sam lepo isplanirao ali je na kraju ispalo da baš i nisam

rekoh iz dva puta ću po kraće, da se ne zalećem nigde predaleko

no opet sam se nešto zadržao u gradu i iako sam prepešačio samo 7km, doduše sa 100m uspona, popodne nisam stigao ništa više

krenuo gradskom biciklicom prema reci, pa uz reku, pa sam skontao da bih trebao da prošetam kilometar maksimalno i da odem nazad kući, tako da sam bio podosta popišan i neraspoložen

vratim se na vreme na posao i desi se da je klijentica otkazala u zadnji čas pa je ispalo da sam ladno mogao da napravim neki lep mini hajk, upravo onakav kakav sam zamišljao pa na kraju odustao

zbog manjka vremena, koji se pretvorio u višak vremena

što ti je život, tombola

3881 komada

piše mi u gore bloggeru da imam 3881 postova do sada, to je nekih desetak godina valjda, ili malo više, jer kontam da sam češće propustio dan nego što sam imao nešto baš toliko važno da bih pisao dva puta. 

što znači da ako poživim još 119 dana možemo sredinom marta očekivati okrugli broj koji apsolutno ne znači ništa osim što ima par nula na kraju.

možda 1000 ili barem 5000 mogu biti jubileji, 4k je nit tamo nit vamo.

doduše sa blogovima pre ovog verovatno imam već 5000.

jer ovaj kreće od 2009 a krenuo sam na blog.hr još sredinom 2005. posle Plitvica.

što znači da sam u te prve 4 i po godine sigurno napisao barem još 1500 heh.

danas i nemam šta da pišem, osim da sam umesto iz dva puta po 5-6km othajkovao ujutru 1.5 a popodne 10.5 sa 200m uspona pa je došlo na istih 12 kao i juče, s tim da između nisam bio na poslu nego sam nedeljno prepodne iskoristio da popravim jednu policu koja je prethodnog dana pala ženi na glavu.

kao što ste pratili rušenje nadstrešnice u novom sadu, e pa isto tako je nama u kupatilu na poslu stajala jedna polica poput "viseće kuhinje" negde prekoputa kade, skroz u kutu i nikom nije smetala.

zadnja strana je bila sa desetak eksera zakucana gore i dole, i kako su godine prolazile ti ekseri su polako izlazili i polica se svojom težinom postepeno izvlačila od zida.

kada je žena koja je inače 185 visoka ustala sa pišanja, tucnula je ćoškom glave u ćošak police i to je bio prelomni (sic!) trenutak da se konačno odvali i tresne nasred kupatila.

ženi je ostala samo mala čvoruga od tog prvog udarca a polica od 15-ak kila je srećom promašila, pa su mi tako ostala tri zadatka.

- da trčim u kuću po led da bismo hladili čvorugu, 

- da počistim sve po kupatilu jer se isprosipalo sve i svašta, i 

- da nazad zavrnem desna vratanca koja su se odvalila, da iznesem celu policu napolje i da povadim sve eksere, umesto njih stavim šrafove, i dodatna dva L profila koji bi sprečilo buduće odvajanje konstrukcije.

sada mi je još jasnije kako se sve ono dogodilo u novom sadu, iako sam već znao da pretpostavim, ali bukvalno nam se ista stvar dogodila skoro pa ničim izazvana osim proticanjem vremena.

eto rešenja u magli

koliko se sećam nekada su decembar zvali mesec magle, a sad je eto rešilo leto (bablje doduše) da se preko noći pretvori u zimu pa kom odojci kom rezanci. a kom žganci. gablec pauflek i pofezne. mala bosna.

i tako krenem ja na hajk iliti brzi hod, povremeno potrčnem ali neće, stignem do reke pa nastavim po zemlji neki kilometar i po nasipu stignem do travnatog dela.

pedalj mokre trave, a to što je mokro je natopljeno rosom, a temperatura rose je nekih stepen dva, eventualno dva i pol.

natopile se patike, čarape, zaledili se prsti, a ja ipak zadovoljan, držim prosek 6 km/h i ništa mi ne fali.

pred kraj sam čak uspeo malo ćopkasto da potrčnem koji metar, to je neki dan do dva lošije koleno od onog kada sam trčkarao u utorak a danas je eto subota.

nakon tih jutarnjih izmagličastih 6km uz reku sam oprao patike koje su ionako bile za đubre a ne za šetnju, uzeo druge i nastavio još 1.3km po gradu da odnesem jednu makovnjaču drugarici koja radi u menjačnici, to je neka stara opklada malo predugačka čak i za moje blogove.

ipak nisam ja murakami da bih vas toliko udavio, bogu hvala.

voleo bih da i popodne odzujim koji kilometar jer koliko god prepešačio, kilometri su kilometri, pa sigurno više vredi 12km hajka od 1km trčkaranja.

kad je već hladno za biciklu jelte.

propolis

kad god vidim neki proizvod od pečuraka, moram da uskliknem "peču raka? zašto? šta im je rak skrivio?"

jer po selima kažu peču umesto peku i otud ta pošalica.

jednako tako kad god vidim reč propolis ja pomislim na neki list koji je propao, pa takođe po seoski 

"  prop'o lis'  "

e sad nije propo lis nego je propo neki ligament koji sam secnuo tik što je počeo da zarasta i današnji pokušaj trčkaranja mi je propo jelte

tek kada je bilo prekasno (jer sam morao nazad na posao, pauza je bila minimalna) sam se setio da sam mogao da otpešačim iliti othajkujem pola sata umesto da se razgibavam između neuspešnih pokušaja đoginga po mekanoj zemlji koracima od pola metra ako ne i kraćim, jer me na šetnji skoro ništa ne boli

no eto rešenja protiv depresije, za sutra već unapred planiram neki hajk pa ako usput pokušam da potrčim i ne bude uspešno, neću se sekirati jer sam ionako krenuo na hajk, zar ne

šverc komerc

juče ionako nisam bio ni za šta jer sam čak opet počeo i da kašljucam i nešto me grebalo u sinusuma, a zabole me i glava od vetra dok smo išli redovno do veterinara i tu sam skontao da ću kao i prošli put kada sam skrkao koleno i istovremeno zakačio neki viruščić, opet zaglaviti na isti način.

i tako se potrefilo da su tek što sam napisao blog javili da je upravo stigao lek za mačorčića pa smo posle posete veterinaru otputovali zaBosnu, jer smo iz neke anksioznosti anticipirali da bi to mogla biti sreda pa smo ostavili day off na poslu, i gle čuda nekad se kockice i slože.

otišli preko šapca vratili se preko loznice, pokupili lek i u roku od 6 sati smo već bili nazad kući.

em se malo provozali, em natočili benzina upola cene, em doneli lek koji će od sutra ujutru biti uklljučen u terapiju.

jedino što nije prošlo po planu je što sam imao dve opcije, 

1) ako idemo zajedno da u povratku negde izvadim biciklu iz auta i dokotrljam se kući, odnosno 

2) ako idem sam da biciklu izvadim negde pred granicu i da uopšte ni ne vozim auto kroz bosnu nego da ceo taj deo pređem pedalama što bi bilo tek malo preko par sati.

no eto, sunce moje malo nije nam se dalo

šlag na torti je što smo na 30km od kuće mrtvi gladni svratili u neku kafanu da iskamčimo barem lepinju sa kajmakom no ispostavilo se da su imali vrućeg pečenja pa smo jadni i neutešni morali da kupimo kilogram, te momentalno postali veoma utešni.

a sve pod opravdanjem da ćemo i mačorčiću ponuditi malo mesa da bi mu se otvorio apetit.

koleno je malo bolje, kontam da će do vikenda biti opet u istom stanju kao i onog probnog dana kada sam uspeo malo da potrčim.

korak napred (u jarak)

ne može sve da krene po planu kada plana uglavnom nikada nije ni bilo ali ako već ne može po planu neka barem krene nabolje no eto i tu postoji neka marfijeva opcija da ne krene pa ako postoji ikakva šansa da nešto zastane ono će zastati, a ako postoji i dodatna opcija da nešto napravi korak unazad, povelike su i za to šanse

delovalo mi je da sam uspešno testirao nogu (da ne kažem isprobao koleno) i sve je nekako bilo "obično" sve do popodne

tu sam na kraju rikaveri vožnje svratio u lidl da kupim tri kajzerice rustične i još nekog topljenog sira i prilikom polaska mi zapne bisaga za onaj plastični stubić na parkingu i zavrti mi se bicikla u krug i ja krenem da je zaustavim no ona mi nekako prođe iza leđa kao da će pasti i ja naglo zakoračim da to predupredim i hop odjednom me tako jako secne u kolenu da sam video sve zvezde

sad sam ujutru evo opet u onoj fazi od pre 4-5 dana kada sam popreko silazio niz stepenice, pa se odatle pojavila mogućnost da silazim savijajući koleno i na kraju prekjuče i juče da silazim "kao da mi nije ništa".

e sad, da li će mi opet trebati 4 dana da ovo seckanje prođe kao i prethodno ili je ovo malo akutniji poremećaj koji će se brže stabilizovati u ono "peti korak napred" stanje, bumo vidli.

danas svakako neću trčati a ostaće i nepoznanica da li bi me išta bolelo više ili manje da se nisam secnuo jer to i jeste bila poenta trčanja, da vidim stanje dan posle.

kilometar i po

nije sve u matematici, nešto je i u fantastici

znate ono kada je neko simpatičan pa kažete momak i po

laf i po

ili šta god drugo, ne mora da bude simpatičan

možda je samo "dobar momak"

kao što je i moj kilometar bio dobar

pa sam ga nazvao "Kilometar i po"

jer ima tu jedna nula razlike

nije baš bio kilometar koma pet, nego kilometar koma nula pet

u prijevodu 1.05 odnosno 1050 metara

lagano

otišao biciklom pony (što je Milijana gony) 3.5km od kuće

odatle skrenuo među njive

tišina, mir, nigde zeca ni lisice

upalio garmina

pomolio se i krenuo

odmah bol, čudan

menjam korak, nikako ne ide gaženje petom

ono default-no za džoging

prelazim na prste, skraćujem korak

nekako se podnosi

gledam do kraja prve njive, stiskam pauzu

180m, nije loše za početak

mislio sam da ću možda čak morati i 20 po 20 metara

odatle kroz sledeću njivu na L (u ćirilici na G) i eto ga 380m

opa

drugi deo je bio lakši

vraćam se do raskrsnice i vidim da imam 580m no produžavam dalje drugim krakom, usput računam koliki mi dodatak treba no lako je, još 120 pa sam na 700, i nazad će biti tih 120 + prvih 180 = 300m bingo

tu pravim malo dužu pauzu jer mi je ta treća četvrtina bila 320m, i tako završavam sve sa 180+200+320+300, pa me mrzelo da tu stanem nego sam još prema bicikli dodao malo jer je izlazak iz njive blago uzbrdo a usput sam skontao da me manje boli kada se penjem pa makar nagib bio samo 1%

videćemo sutra, dan pauze ili opet 1km ili čak i 2km (!)

učinilo mi se i danas da sam mogao dvicu ali nisam hteo dok ne vidim reakciju na to što sam uopšte trčao, bez obzira koliko (kolicno)

PS

trčao u nekim cokulama za njivu koje su odavno trebale da završe u kanti

stisni petlju ili stisni koleno

situacija je otprilike ovakva, da su promene minimalne ali postoje

to što postoje je svakako pozitivno ali to što su minimalne dosta umanjuje euforičnost

otprilike je živa trka između mene i mačora, ja hodam bez ćopanja ali imam osećaj da mi čašica malo "šeta" odnosno da ima "lufta" pa mi se pokušaj trčanja po tepihu svede na nekoliko čudnih koraka, no eto moguće ih je napraviti

kao što je mačorčić juče u tri navrata pojeo po tri zalogaja a danas (tj noćas, oni više jedu noću nego po danu) 4-5 puta po 4-5 zalogaja, no eto, još uvek nije prvi put kakio, kao što ni ja nisam potrčao

samo da sve ne krene obrnuto, on da potrči a ja da se ukakim

i tako razmišljam da li da se okušam na nekom kratkom kaskanju negde daleko od civilizacije gde me niko ne vidi, tipa odem u neku njivu pa polako, deset po deset koraka i da pratim da li se bol povećava odnosno ta rasklimatanost, ili da pokušam da nečim učvrstim koleno, nekim elastičnim zavojem ili neku dokolenicu da navučem malo više preko kolena skroz pa da vidim da li se to "šetanje" manje oseća

i glavno, da li bi se uveče bol povećao kao znak da sam nešto pogoršao

doduše i od ove promene vremena se nešto sigurno dodatno oseća jer je naišla baš u pravom trenutku :-)

da li je moguće preokrenuti Preokret

jedan stariji gospodin je običavao da kaže, za slučaj nekog propadanja "ode sve u tandariju", e sad šta li je tandarija može se i u glavi improvizovati

tako ja sa užasom konstatiram ("da mi je brada poprilično narasla" - početak Proljeća Ivana Galeba) da sam iz trijumfalnog meča dozvolio preokret koji je silama mraka omogućio puno lagodniju završnicu  (godine)

naime nakon prvih 8 meseci 

prednost 2024. u odnosu na 2023. 

je bila 1036:815km = 221km prednosti

nakon devet meseci 1113:960km = 153km prdnosti

nakon deset meseci evo na ulasku u novembar 

stanje na semaforu je 1155:1064 = 91km, samo

prošle godine sam završio sa pretrčanih 109 + 230km u zadnja dva meseca, dakle potrebno mi je da do kraja novembra izlečim koleno do kraja i pretrčim samo 109-91 = 18km da bi bilo nerešeno, ili ajd nek bude 19km da zadržim prednost.

...što bi obzirom koliko mi se sve oporavilo za tri nedelje trebalo da bude moguće, štaviše i podrazumevano

no ništa nije podrazumevano dok sudija ne izgovori gejm set i meč

mislim da čak mogu da potrčim malo kilavo par desetina koraka, no više od toga bi bilo trčanje pred rudu a ja bih da trčim u zavetrini, ako može

teške radnje

neobičan dan danas, malo hladnije jutro i malo cvokoćući sa transporterom na leđima do veterinara na redovnu terapiju.

ustao dva sata ranije, pa čim je prošlo 7:00 navalio sa aku testerom da skraćujem granje na divljim dudovima koji nam leti prave hlad a na jesen samo pune oluke lišćem pa se stalno moraju održavati na nižoj visini od 7-8m što uključuje dosta akrobatike merdevina i majmunologije no nekako se još uvek snalazim svakog proleća i jeseni.

nakon veterinara drugi deo sečenja i čišćenja tako da sam uspeo da na posao dođem sa skrkanim leđima no to sam ionako očekivao, bitno je da koleno ide nabolje mic po mic.

s jedne strane na grobljima su jesenje Zadušnice i velike gužve, sa sve romima koji na ulasku naplaćuju kartu tako što stoje sa punim džakovima razvrstanog voća zemički kolača i raznih pića, upozoravajući posetioce da sve što odnesu mrtvima po tom nekom paganskom običaju mora da završi u romskim zamrzivačima.

s druge strane je dan žalosti zbog one ruševine u novom sadu a upravo nam u salonu priča devojka koja je došla na depilaciju (studira u NS i dolazi vikendima) kako je bukvalno u tom trenutku bila na samo 20m od te nadstrešnice koja se obrušila.

kaže da je stajala ukočena i da ju je policija jedva pomerila, a nakon toga ima amneziju i ne seća se samog događaja nego samo pre toga kako je kupovala kartu i izašla napolje, odnosno posle pola sata kako su je roditelji zvali telefonom da provere da li je živa. ptsp.

proljeće je otpočelo sKišom

a Jesen s ćet đipitijem

koji je rekao, EVO I ŠTA!!!

...

...

Da biste poboljšali svoju bezbednost tokom vožnje bicikla, posebno uz povremene prekide u koncentraciji, možete pokušati nekoliko strategija:

Vežbajte tehnike fokusiranja – Koristite brzo skeniranje pogledom, gde kratko usmerite pogled ka pejzažu, a zatim ga vratite na put. To može pomoći da razvijete naviku vraćanja pažnje na stazu.

Vozite u manje zahtevnim sredinama – Dok ne dobijete veću kontrolu nad ovim ispadima, pokušajte da se držite staza sa manje krivina ili prepreka, gde su manja skretanja manje rizična.

Vežbe svesne pažnje (mindfulness) – Redovne vežbe svesne pažnje, poput fokusiranja na disanje, mogu poboljšati opštu koncentraciju i svest. Možete ih primenjivati i tokom vožnje kako biste ojačali pažnju.

Redovni odmori – Planirajte zaustavljanja na slikovitim rutama kako biste bezbedno uživali u pogledu, pa se zatim ponovo fokusirajte dok ste u pokretu.

Ako se problem nastavi ili pogorša, može biti korisno da se posavetujete sa zdravstvenim stručnjakom, jer vam oni mogu ponuditi dodatne savete ili čak neurološku proveru, ako bude potrebno.