niko neće da piše blog, posebno ovi glupi na čijim propustima bih mogao nešto da iskustveno profitiram
doduše prestali su i oni mudriji, uglavnom
evo kako je to jutros izgledalo
kažem ja ovako:
ako sad odem na trčanje, vratiću se do 10h, dok nešto pregrizem i zapišem biće 11h, onda će umesto najavljenih +8 biti tek +5 i moraću da čekam još, kad bude +8 uveliko će proći podne a gosti nam dolaze malo iza 14h, dakle ništa neću stići
tu napravim dobitnu kombinaciju, biciklom do sela 15km zapadno, odatle ću na trčanje 6-7km u jednom pravcu i nazad, dok završim trčanje dovoljno će otopliti da se biciklom spustim nazad u grad
ono što nisam računao je kako će mi biti na tih prvih 15km blago uzvodno, jer je na bicikli bilo ubitačno hladno obzirom da je duvao jak vetar
stao sam na 8. 9. 11. 13. kilometru dok nisam stigao do željene destinacije
tamo opet sav smrznut
tabani promrzli, ne mogu ni da hodam normalno
malo gurao biciklu putem kilometar tamo kilometar ovamo da se zagrejem
i tu odlučim da neću ni trčati
odoh rekoh tako da guram, preko jednog brdašceta kroz seoce pa ću se vratiti u grad sa neke druge strane
tamo malo blata malo leda, ništa normalno po tim sokačićima i šumarcima
sve što je u senci je led i samo led, sve što je na suncu je potočić i blato
ajd kako god, prešao biciklom 31km, peške 4km valjda, umesto da sam lepo pretrčao desetak km ujutru i sigurno bih isto ovoliko uspeo između 12h30 i 14h
ali eto
devedeset osam godina, a neiskusan
no dobro, čovek se uči dok je živ
pa makar do dvesta osam godina
Nema komentara:
Objavi komentar