ostadoh tako sa tri komada onog "malo lošijeg" i nula komada "onog najboljeg" izgubljenog u Lidlu.
šmrc.
dan je počeo frantično.
rekoh opet ću standardnih 6km tu naokolo, da gledam po kvartovima koji ulaz zgrade hrani više mačaka, i svaki put pronađem neko novo jato.
ili krdo, ne znam kako se zove udruženje mačaka.
kod kineza se zove stado valjda jer oni sve to na kraju pojedu.
tokom tih 6km koji su na kraju ispali 7km, zove me drug da mi javi da mu je uginula keruša stara 17 godina, na pola razgovora me zove kurir, prekidam planiranje sahrane i obaveštavam kurira da ću ga naći negde u gradu za 20 minuta.
pravim dodatni krug oko tržnog centra i iz dostavnog vozila čovek vikne "EVO GA BRAT!" jer me je prepoznao i sav hepi istrčava sa paketom.
sve je to lepo ali brat ne nosi pare na trčanje, rekoh skrušeno, kaže sedi kući zovem te za deset minuta.
u tih deset minuta skoknem do kuće pa da nahranim neko štene koje je preležalo virus i mnogo mu se trza zadnja noga, jer sam ga minut ranije primetio.
i tako do kuće po konzervu hrane za štence, pa opet tu oko zgrade do njega i nazad i tako na onih 7km dodadoh i osmi.
yikes.
vratim se kući, pozovem druga da mu kažem da se spremi, ja imam ašov i auto a on ima leš jelte, Lola ima savršen predlog lokacije, dakle imamo sve što nam treba.
taman počnemo priču, zove kurir, opet prekidam priču sa drugom, izlazim na ulicu na primopredaju Hokica.
u trenu sam se zaledio jer sam video da na kutiji piše 11D i pomislih "koja li je širina onaj moj prvi par??" no nakon sprinta u stepenište sam mogao da se smirim jer na obe kutije apsolutno sve isto piše.
sad mi samo preostaje da u ovim drugim pretrčim 120-ak km da bih nakon toga mogao da ih rasparim i izmešam levu kontra desne.
no to će biti za deset godina kada prestane koleno da me zezucka.
danas je bogu hvala bilo okejčić.
a i sahrana je lepo prošla.
Nema komentara:
Objavi komentar