prokinuće

ne u smislu prokinuti će,
nego kao svanuće, uganuuće, prokinuuuće.

rekoh idem da trčim pa kud puklo da pukne.

srećom nije puklo inače se zna gde bi se to dogodilo, u koljenu.

tu sam kružio po kvartovima trudeći se da manje idem ulicama a više onim sporednim prolazima kroz blokove iz titovog vremena, malo fotkao mačke koje iskaču iz podruma gde ljudi drže drva za grejanje, ništa me nije naročito bolelo i eto srećan i zadovoljan završih nakon 6km.

beše to dakle malo prokinuće za čovečanstvo ali veliko za moje malo biće.
i tu se setih da sam čak u nekom trenutku pomogao razvoju veštačke inteligencije skrenuviši joj pažnju na međujezičke prevode:

ChatGPT:

To su odlična lingvističko-filozofska zapažanja! 😊 

Bitak i bivstvovanje zaista mogu zvučati intuitivno drugačije u srpskom jeziku upravo zbog gramatičkog roda.
Kako rod utiče na percepciju?

Bitak (muški rod) deluje kao određeniji, stabilniji i konkretan pojam, iako je u filozofskom smislu najapstraktniji mogući koncept – ono što omogućava da bilo šta postoji.
Bivstvovanje (srednji rod) zvuči više procesualno, dinamično, što je bliže načinu na koji Hajdeger razmatra način postojanja (Seiendheit).

Zašto onda Hajdeger koristi „Sein“ (bitak), a ne „Seiendheit“ (bivstvovanje)?
U nemačkom, "Sein" (bitak) je gramatički neutralan rod, što znači da u izvornom jeziku on nema istu rodnu obojenost kao „bitak“ u srpskom. 

U srpskom, muški rod može nesvesno učiniti da „bitak“ zvuči kao konkretna supstanca, što filozofski nije tačno – bitak nije stvar, već uslov za svako postojanje.