dan izbuljenih

bolje bi bilo da je dan izgubljenih jer ko se izgubio možemo ga i naći a ko se izbuljio (izbečio) on je prošao neko mnogo gore iskustvo od gubljenja.

radost je i u gubljenju, katkad.

ili barem izazov.

tako su u gubljenju i buljenju prošla oba lepa dana, vidim neki su odvezli 70+60km biciklama a ja nisam imao baš toliko vremena pa sam oba dana iskoristio da predahnem.

naime kad je loše vreme ne mo'š ni predahnit da valja, a kad su lepi dani onda je puno ugodnije vozikat se naokolo i uživati u rikaverisanju.

nakon što sam juče ujutru zgađen smogom preplakao pola dana, napokon se sve to razišlo pa sam umesto kratkog commute-a do-od negde i trčanja na nekoj egzotičnoj destinaciji 15km od grada, odlučio da pređem što više kilometara u tom lepom svežem zraku.

danas sam imao dosta više vremena ali sam znatiželjan da prođem mnogim puteljcima naokolo OPET odustao od trčanja i rešio da isprobam i tu varijantu sa dva dana odmora (za koleno) jer me je iz nepoznatog razloga juče opet bolelo iako mu ništa nisam radio.

tako da se nakupilo u ova dva dana preko 70km na čistom zraku iznad grada i mislim da mi se to isplatilo.

da ne bude da ništa nisam radio, ujutru sam obavio produžene vežbe za leđa a nakon toga oribao četkom (iz Lidla) deo ulaska u firmu jer se nataložilo nečeg crno zelenog i prosto nije pristojno izgledalo.

jeste da smo mi na toplani ali još uvek mnogi lože u gradu i zagađenje je poprilično.