579km e-bajkom (previše)
226km trčanja (premalo)
170km city bajkom (nužno zlo)
86km peške (previše šetnje u odnosu na hajk, štaviše hajka ima samo u tragovima - kakva igra reči)
eh eh eh, u moje vreme... što bi rekli oni sa solunskog fronta, doduše naš solun je bio u budvi ili tivtu gde smo na pripremama mirisali mimoze i prelazili preko 2000km mesečno biciklom i još barem desetak dnevno peške, eto onako, da se ubije vreme i uživa u mirisu mora jer ko je zdrav i besposlen ne bi trebao da sedi u sobi tih 2.5 meseca.
da ne bi sve išlo kao po loju, što je možda i dobro jer se tako ne možeš okliznuti, opet se pobrinulo koleno tojest ja sam se zabrinuo a njega čisto sumnjam da zabole ona stvar.
taman mi je četdžipiti rekao da ako mogu hodat i trčat onda povreda više nije ozbiljna i da treba malo poraditi na istezanjima i ojačavanju, no eto jutros sam se probudio sa bolom i šta sad.
nakon šetnjice sa psima od pola sata konzilijum (Ja, opet Ja, i onaj Ja pa ja) je odlučio da dodeli poštedu tako da sam uzeo da nešto popravljam, neku lupu u salonu, što je potrajalo skoro par sati, i nakon toga biciklom na brdo.
hteo sam malo duži krug ali sam zaglavio u polusatnoj priči sa ex-susjedima iz zgrade na kraju ulice koji sada žive u vikendici gore, i slučajno sam ih prepoznao po airdale terijeru kojeg sam u prolazu spazio u dvorištu.
prošlo je evo 9 dana februara što znači da ih je ostalo još samo 19, biće tesna nadoknada jer mi fali mnooooogo kilometara.
Nema komentara:
Objavi komentar