ne bi trebalo da mi je previše žao.
naime nekako mi ujutru bude taman vreme da se spremim za trčanje, tu bih mogao malo ledom da protrljam nogu, nakon toga desetak minuta nešto da poslujem po kući dok se koleno opet zagreje, da ga namažem nekom kremom, odem na trčanje, taman stignem da se istuširam za posao i sve 5.
no tu padne predlog da li MALO da se prošetamo sa psima eto jer oni vole, onda odemo sa njima, ne stignem ništa oko kolena, na šetnji ostanemo pola sata, nakon toga mi ne ostane vremena ni za šta osim da na brzaka skoknem do Lidla jer mi nakon toga nije potrebno tuširanje (mada me je oblio znoj kad sam skontao da ću jedva imati para jer uopšte nisam proverio stanje novčanika pri polasku).
tako mi je februar počeo ćorkom, ne u smislu da sam zaglavio u zatvoru nego da je pucanj bio ćorak.
mislio sam da je tetreb kad ono ćorak, bio je čvorak.
no dobro, barem je subota pa se popodne može nešto iskombinovati da se spase ulazak u februar.
Prvi Drugog... zamolio da ode na trening umesto njega (Prvog).
januar se završio sa 197km.
Nema komentara:
Objavi komentar