zašto o meni niko nije pisao knjigu, nego o nekom tamo Duhu.
imam ovde dva izlaganja, za svako poluvreme po komad.
juče sam imao savršen plan za lep sunčan dan, ali pošto je bio tmuran leden dan onda mi je taj plan propao.
nešto sa biciklom na trčanje i tako to, no nisam ni izašao na ulicu a već sam odustao i vratio se da se presvučem.
skratio vožnju na samo 3km, otišli zajedno biciklama uz rečicu i ostavili bicikle na jednom mostiću te nastavili dalje hajkom.
nakon par km Lola okrenula nazad a ja sišao na železničku prugu pa kroz tunele stigao do klisure u kojoj je Manastir, odatle se popeo na brdo i polukružno se vratio nazad.
uspevao sam da bez ikakvog uvrtanja i prilagođavanja sasvim normalno hodam niz 10% i strmije staze tako da je to bogme solidan pomak nabolje.
ukupno 10km hajka, 0km trčanja pa mi je ostalo da sve nade polažem u sutra (danas).
jutros sam imao pak drugi plan, da odem dosta duže ili dosta neravnije, ali je trebalo naći zlatni presek između ta dva.
na kraju je ispalo "samo" 13km no sa dosta strmih uličica ubačenih ovde i onde, koleno nije ni pisnulo što mi je ponajveći uspeh.
razmišljam o tome kako sam glupavo postavio ciljeve, umesto 1) da mi bude zdravlje a 2) sve ostalo,
ja sam se 1) samo bavio kilometražom a 2) noga koliko izdrži toliko neka joj bude.
nakon onih 10km u subotu i ovih 13km danas sam više nego zadovoljan, iako nisam između odmarao nego mi je onaj hajk bio sve osim rikaverija.
sad samo ostaje da se igram tim danima odmora i da opipavam da li su mi i dokle neophodni, da li nakon ovih 13km danas mogu sutra 2-3km ili 4-5km ili ne moram ništa, šta bi sve od toga bio dan odmora a šta ipak ne.
Nema komentara:
Objavi komentar