setih se jedne trivijalne stvari koja mi je uveliko mogla spasiti mnoge nelagode, a to je da sam nebrojeno puta kupio patike u pogrešnoj veličini.
štaviše, jednom mi se dogodilo da sam nakon što sam imao odlične patike za brže trke (to je u mom slučaju bilo sve ispod 13-14km i iznad 4-5km što sam trčao tempom između 3'15"-3'35" po kilometru) kupio isti model pola broja manji, jer mi se u tom trenutku učinilo da su mi taman.
asics ds racer 45 odnosno 44.5
to su ujedno bile godine kada sam trčao u izuzetno tankim čarapama i eto, rekoh pola broja manje će mi biti još lakše, to je dodatnih pola stotinke po kilometru.
naravno nosio sam ih samo par puta na povuci potegni, skalperom skidao sloj uloška odozdo da bih ga bolje oblikovao prema stopalu i da mi ne bi napred bile tesne preko najšireg dela stopala.
takođe sam često putovao u nekim patikama koje nisu za trčanje tipa skečers i nisam direktno u prodavnici imao referencu, kao kada sam u podgorici pet puta isprobavao asics speedstar u kojima sam dan kasnije istrčao lični rekord 2h49, sećam se da sam probao 44.5, pa mi nekako taman, a 45 mi malo šetaju, pa da li su mi ove čarape tanke, kako bi mi bilo u iole punijim... i na kraju su mi ceo maraton landarale oko stopala kao neki čamci.
prosto nekad su ti stopala umorna, nekad manje, širina se promeni za par milimetara i eto nevolje.
mnogo bi mi karijera bila ugodnija da sam tada znao da u kupovinu obavezno mora da se ode u "najtaman" patikama i čarapama u kakvima obično trčiš, i da jedino prilikom isprobavanja novih treba procenjivati razliku, odnosno tražiti da je osećaj "tamanosti" što sličniji.
ti su gotovo nikakve šanse da umesto idealne veličine odabereš pola broja manje idealnu.
napolju je toliki smog da sam odustao od trčanja i čekam popodnevnu pauzu na poslu, pa vas zato davim ovde kao anakonda.
Nema komentara:
Objavi komentar