đenerali kardinali & co.

prijavili smo se za "polumaraton Patrijarh Pavle" u subotu uveče 04 Jula, na dan američke nezavisnosti. dve nedelje kasnije će u Mionici biti održana trka vojvode Živojina Mišića. nekoliko puta smo trčali trku Đenerala Svetomira Đukića, pa da vidimo šta smo još trčali od tih istorijskih/verskih/političkih/ratničkih maratona.

trčali smo Maraton Mira u Međugorju, bili smo jedini iz Srbije na toj prvoj (od dve ukupno valjda) trci. Svetosavska trka u valjevu je naravno klasika, trčali smo nekoliko puta i utrku Dolinom Kardinala u selu Krašić kod Zagreba, a nekoliko puta i Polumaraton Mihanović nazvan po skladatelju hrvatske himne, a koji se pak (polumaraton) uvek održava u vikendu najbližem 25. maju i staza prolazi gle slučajnosti kroz Kumrovec. 

da, trčali smo i Cerski maraton sa startom (a polumaraton i sa ciljem) kod spomenika srpskim borcima na Tekerišu, kao i petrovdansku trku u Bačkoj Palanci, a kad pomenuh 25. maj tu imam i jednu anegdotu.

pre, nemam pojma, možda 15-ak godina, dobijemo poziv na biciklističku etapnu trku "25 maj" u Tuzli. aj da vidimo i to čudo, ja opaljen romantikom jer su moji matorci bili oboje profesori pa tako nomadski svake godine se seljakali gde je imalo posla i stana, između ostalog smo godinu dana živeli i u Tuzli pa kao...

spakujemo se i krenemo. kad mi na otvaranju trke, spiker kaže da je to trka povodom 25 maja ali jednog drugog, što mi naravno pojma nismo imali. evo citata iz wikipedije "Masakr na Kapiji poznat i kao Zločin nad tuzlanskom mladošću je jedan od najtežih zločina počinjenih nad civilima Tuzle koji se dogodio 25. svibnja 1995. godine. Srpske snage su toga dana u 20:55 sa Ozrena ispalile granatu na sastajalište mladih poznato kao Kapija. Granata je ubila 71 građanina Tuzle, a ranila ih 150. Prosjek starosti poginulih bio je 24 godine."




i šta ćemo, kad smo već došli a mi smo i vozili naravno, bilo je momaka iz Bosne i Hrvatske, a došli su i neki Mađari, e ti tek čisto sumnjam da su išta razumeli od uvodnog govora ali ko te pita. prve večeri je bio kriterijum na koji sam se mrštio kao mače na kišu jer baš i nisam naročito trenirao sprinteve a i mrzeo sam sva ta guranja i padanja u ludilu grupnog sprinta. no trka se tako namestila da smo po nekim krivudavim uličicama uspeli da se odvojimo jedan mađar, jedan dečko iz subotičkog Spartaka (dakle dva sprintera) i ja s njima "nit luk jeo nit luk mirisao". toliko smo žestoko išli da smo pred kraj trke sustigli celu grupu i pride ih obišli za krug, a u zadnjoj krivini su me spopali neki mravi u gaćama pa još i odsprintah ovu dvojicu i tako na poene uzeh ukupno drugo mesto.

to mi je ostala jedina medalja sa većih biciklističkih trka, tu naravno ne računam one neke lige i kupove po vojvodini a na državnom se nikad nisam provukao iznad 5-6-og mesta. da sve ne bude idilično, odmah sutradan smo pokvarili stomake, ja planirao da se proslavim na nekoj teškoj brdskoj etapi a jedva je završio, da bi nam povratak autom izgledao kao 10 minuta vozi 5 minuta stani da povraćamo i tako 300 kilometara :-P

put šabac-valjevo je tada bio toliko razrovan da smo se plašili da noću tuda vozimo, a nije nam se milelo 20 na sat, tako da smo iz rume ladno produžili za beograd pa se vratili kući tako u krug.

vraćajući film toliko unazad tek sad kapiram da su nam uvek dobro prošle sve te trke organizovane u čast raznih religija politika borbi i ratova, evo gledam ovaj pozamašan spisak i fali nam samo neka trka Sultana tog i tog, pa da kompletiramo kolekciju. i još ko zna šta sam preskočio ovako na brzaka.

evo guglajući te povijesne činjenice pronađoh članak o ovogodišnjem "maratonu" revijalnog karaktera (trčanje u grupi, bez utrkivanja, u majicama događaja, bez startnih brojeva) i čak na slikama prepoznah od "pravih" trkača Mimu (Rahimu) Zukić :-)