prvo u nedelju, po onoj vrućini, bilo je sunce i +31.
i u onom selu na vrhu "ravnog" brda koje se zove Strmna Gora, maltene u centru sela ako tako može da se kaže, samo fuć fuć fuć jedan zeka pretrča preko puta i ode nizbrdo u šumu.
zaboravio sam da mu posvetim blog, šteta, jer je to bio najsporiji zec kojeg sam ikada video.
onolika vrućinčina ga je očigledno ubedila da ni lovci (to jest JA) nisu naročito brzi, pa ne treba biti preterano živčan ni u reakcijama i begovima.
maltene da kažem da je ležerno odšetao do šume, samo još što se nije okrenuo i rekao mi "aj sad i ti prođi, al polako, vrućina je, da te ne strefi neki toplotni šlog".
i juče u sredu, dok sam išao na drugu stranu od kiše, još jedan susret, ali ovaj ću sigurno duže pamtiti.
evo dakle opisa ove slike.
trčim uz strm asfalt na izlasku iz sela Babina Luka (nije ono što mislite) i u trenutku kada sam na pedesetak metara od jedne polu-raskrsnice tj mesta gde neki zemljani puteljak seče asfalt, začujem neko caktanje-truptanje ispred sebe, i ugledam DVA zeca kako se jure.
za razliku od onog u nedelju, ovi su bili brzi prebrzi, no na neki način trapavi, kao da baš nisu vešti u trčanju po asfaltu.
da li je to bila igra, svađa, ljubav, nemam pojma, izleteli su na asfalt "sto na sat" i obzirom da je asfalt uzan možda samo 2.5-3 metra (sad nekako ne mogu da odredim) onaj prvi je odmah počeo da skreće, i to prema meni, a drugi za njim.
u tom skretanju su se nekako skupili, skratili, drastično ubrzali nogama, i iako su te noge truptale neverovatnom brzinom, ipak su mi izgledali trapavi u tom manevru.
kao da su bili malo predebeli za ulične trke.
u ovoj priči smo već stigli iz tačke 1 u tačku 2, ja sam napravio možda tek 3-4 kratka koraka jer se sve događa na oštroj uzbrdici, i sledeće što vidim su dve zečine koje se obrušavaju nizbrdo direktno na mene.
to je možda trajalo dve sekunde, meni su se usta razvukla u kez jer nisam mogao da verujem šta mi se odvija pred očima, i nekako istovremeno kad sam, zbunjen situacijom, počeo da širim ruke ispred sebe kao da ću da ih pohvatam u naručje, i rekao "gde ćete bre, zečevi" već se glasno smejući, prvo je onaj iza odjednom zalomio u stranu i kao kuršum uleteo u šumu lomeći sitne grančice nekog korova, i gotovo istog trenutka je ovaj prvi koji je bio na metar od mene takođe zuknuo u šumu uz isto praštanje.
i dok si reko keks nestali su, ja sam pogledao kroz rastinje ali naravno ništa nisam video.
tek 20-ak metara dalje uzbrdo sam mogao dobro da vidim celu tu raskrsničicu, neku livadu desno odakle su izleteli sa puteljka, i da dovršim rekonstrukciju celog događaja, da ne kažem eventa.
mislim da sam se doslovno dva minuta smejao od uveta do uveta, dok nisu počeli da me zvataju grčevi u vrhovima obraza.
još jedan argument za nabavku neke mini kamere koju bih stalno nosio na glavi, i na bicikli i na trčanju, jer ovo bi bio video koji bi dobio minimum 4 lajka! :-)
da ne govorim o onoj srni koja mi je pretrčala ispred bicikle pre par godina i okliznula se na pedalj ispred mene, i dok mi je kroz glavu proletalo "dođavola padoh s bicikle zbog glupave živuljke" ona je već ustala i otrčala desno niz neku njivu.
zna li neko gde se nabavljaju te kamerice?
Nema komentara:
Objavi komentar