eto kako padaju odluke.
pardon, odluke ne padaju, sačuvaj bože!
nego se podižu nebu pod oblake.
stisnem jutros na prognozu i ugledam ovu neku sumračnu sliku oblačnosti. ako bi valjevo bio čovek snimljen iz vazduha, okrenut licem ka severu, onda mu oblaci prilaze iza levog ramena i prskaju po levoj peti.
i šta uradi blogoje, blogoje zbriše, naravno.
sedne na bicikl pony (što ga milijana gony) i ode 5km (nije se baš pretrgo) od grada ka istoku, pa onda otrči neki kružić na suprotnoj strani od ovog plavetnila na mapi.
e sad, u bežaniji sam zaboravio da proverim šta je koliko dugačko pa sam umesto planiranih 15-20km pretabao 25km, a bio sam skroz trom i kilav od onog kopanja i presađivanja juče.
pa je to sve krenulo puževim korakom (?) i tek nakon sat vremena sam se malo otkočio, strpljenje se isplatilo.
pred sam kraj je krenulo kao nešto malo da kapljuca, a kad sam došao do bicikle već je onako sipuljila slaba kišica.
no nedovoljno jaka da bih uopšte ubrzavao, nego sam onako ležerno 15 km/h dokotrljao do kuće, gde mi Lola reče da kiša pada već sat i po.
eto kako sam ja pametan i lepuškast, pravi jedan apolončić i jedan baruh špinoza 2-u-1.
mada na +19 se ne bih nešto silno rastopio čak i da sam otišao na trčanje na neku drugu kišniju stranu, kao što bi se i dogodilo da slučajno nisam video ovu prognozu.
tako da mi uopšte nije jasno zašto ovoliko likujem i proslavljam, ako mi je ionako svejedno da li sam trčao po kišici ili bez dotične.
AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA PA GLAVNO SAM ZABORAVIO!!!!
to mora u posebnom blogu.
ček 10 minuta, moram da napravim i ilustraciju :-D
Nema komentara:
Objavi komentar