pa eto, ništa
opet sam zapao u ovu glupu šemu koju ne volim, a to je da ovako svaki treći/peti dan napišem šta ima novo u nekoj dajdžest verziji
a blog mi je oduvek bio pojam za nešto drugo, za prepričavanje i beleženje svakodnevnih anegdota
jer svakog dana se desi ponešto zanimljivo, i ja sam to voleo da opisujem
a ne ovako
ovako mi se ne sviđa
i onda "dođem ovde" pa se tako žalim samome sebi, a ne zna se ni zašto sam došao u tu situaciju, ni zašto se žalim
nije žaljenje baš, treba mi neka bolja reč, ali nije ni ono što zovemo vajkanje
ili možda i jeste
obzirom da na treninzima nije bilo ničeg spektakularnog po pitanju dostignuća, samo da opet pobrojim šta je išlo nakon ona tri trčanja od po 21km: prvo je došao izlet biciklom u planine, to smo onako bračno i lagano bla-bla provozali 4 sata birajući neke pravce sa puno krivina kroz šume gde smo mogli da se malo sklonimo od žute zvezde.
zatim sam otišao biciklom pony (što je milijana gony) 7km izvan grada ispod jednog sporednog zemljanog puta koji se poprilično vertikalno penje u selo logičnog imena Strmna Gora, i onda sam... (eto vidiš da sam pogrešio kad sam rekao da nije bilo ništa spektakularno) otrčao uzbrdo i to bez velikih problema čak i na delovima gde je nagib 20-ak %, prevalio se preko vrha brda i spustio se nekim kamenjarom do reke Gradac, pa se drugim kamenjarom popeo nazad na brdo ali u selo Lelić, da bih odatle poznatim puteljcima zatvorio krug i strčao nazad do svoje bicikle.
ono što donekle može da se nazove spektakularnim je to što sam *ipak* uspeo da otrčim sve uzbrdice iako nakon Plitvica nisam imao nijedan dan odmora, odnosno nisam imao nijedan lagani dan jer su tri vožnje trajale 5+5+4 sata a trčanja sva oko 2 sata što je bogme pozamašan obim treninga.
od anegdota imam i onu da sam na tom kratkom delu trčanja uz reku Gradac, gde sam sleteo na jedno od većih izletišta, bio zapanjen količinom dima. očigledno je da hedonizam u srba podrazumeva roštilj i isključivo roštilj. na stranu što mi je bolesna ideja da dođeš na reku sedneš na sprudić prostreš peškirče i umesto knjige izvadiš cigaru, nešto tipa prečist ti je taj vazduh pa ga treba malo razrediti dimom, fascinantno.
meni je dovoljan hedonizam ako bih sedeo pored reke u hladovini dok je u gradu asfalt užaren da ne možeš da hodaš bos, ne razumem zašto je ljudima neophodan taj neki "hedonizam na kvadrat" pa izlet bez roštilja nije izlet. ili im je hladno u prirodi pošto je samo +28 umesto +31, pa moraju da zapale vatru da se malo ogreju?
nakon tog naizgled laganog trčanja jer je bilo samo 17km i samo preko brda i nazad, juče smo otišli biciklama tu 25km do jedne varošice pa se polukružno vratili preko nekih brdašaca, e tu sam se bogme dobrano raspao jer je Lola vozila trkačku biciklu a ja sam krenuo MTB-om od 15 kg i sa kramponkama tako da sam se na svakom uspončiću "otelio". no dobro, živ sam i čitav.
ceo dan sam razmišljao nešto o muzici, tekstovima, kombinacijama ta dva, i spremao se da napišem blog o tome (na onom drugom blogu) no nisam stigao, a koliko vidim i danas nam se sprema neki natrpan dan. bumo vidli.
Nema komentara:
Objavi komentar