subota, 20. lipnja 2015.

krug koji baš i nije okrugao


kontura (?) jučerašnjeg trčanja mi liči na one uštavljene kože što stave na pod.
obzirom da se velika brana (pri vrhu) nalazi praktično u pred-podnožju Medvednika, na trčanju sam često pogledao u Njegovom pravcu, no ovo na slici bi bila koža neke Tvigi medvedice.

do tačke 1 je sve ravnjikavo, izuzev naravno samog početka gde treba preći preko brane.
odmah nakon tačke 1 treba preći preko reke Jablanice (koja dolazi iz pravca, jel tako, Jablanika, i nemojte prebrzo da čitate jer ću vas sutra preslišavati) na mestu srušenog mosta, tako da sam tu malo pregacao po brzaku. tek kasnije sam primetio da 200m uzvodno postoji puno širi i plići gaz, no dobro, ovako je bilo uzbudljivije. 

naravno, skinem patike i čarape, a kad izađem na drugu obalu sednem na kamenje, nakratko skinem dres, obrišem jednu pa drugu nogu i uskočim nazad u čarape i patike. obzirom da je leto i da su nam dresovi na trčanju ionako stalno vlažni od znoja, korišćenje istih umesto peškira čak i godi kada ih opet obučeš, jer fino hlade, a mene je čekalo nekoliko kilometara uzbrdice starim putem za Poćutu.

tačka 2 je ispred ulaska u Poćutu, odvajanje za podplaninsko selo Brezovice do kojeg vodi uzan strm gore-dole asfalt. 

tačka 3 je skretanje sa puta za Brezovice na novi put u izgradnji, koji će biti još jedna obilaznica oko novog akumulacionog jezera, jednom kad brana bude potpuno završena i upotrebljiva. za sada to (Brana) izgleda samo kao gomiletina kamenja sa asfaltnim putem na površini, a sve okolo nje mi nešto baš ne uliva poverenje ni u kvalitet ni u skori završetak radova.

elem, taj put je sa valjevske strane (od tačke 4 do 5) prosečen pre nekoliko godina i jedna je od varijanti dolaska u selo Sušice (dole desno na karti) a sa ove strane ka Debelom Brdu su ga prosecali (i prosecali...) i evo još uvek se muče. teren je suviše strm i koliko god useku put ispod njega se nešto odroni pa onda oni zagrabe dublje u brdo i baš me zanima dokle će tako nastaviti. na kraju će još ispasti brže i jeftinije da su odmah napravili tunel.

... tako da od tačke 3 do 4 prvo ideš širokim makadamom, pa to postaje zemljani put nasut kamenčićima koje je na mestima odnela voda koja se tuda sliva za vreme svake kiše, pa onda ide deo gde rade bageri i gde treba protrčati preko stenčuga od pola metra koje su samo tako nabacane kojekud, pa zatim deo gde te stenčuge neki buldožer kao malo nadrobi, a skroz pred dno spusta u kanjon (reke Sušice) ide i neki čudni valjak koji napred ima onaj ogroman vibrirajući cilindar od sto tona a pozadi ima neke točkove prečnika kao što imaju one kamiončine na kopovima uglja. 

dođem na dno i imam šta i da vidim, most je već polu-gotov! eto i nekog prijatnog iznenađenja. sa obe strane reke su izbetonirane masivne visoke konstrukcije, a kako su se radnici popeli gore nemam pojma jer ja nisam mogao da se uskačem 3 metra u vis, tako da sam se opet izuo i pre"forsirao" Sušicu. 

reče jedan radnik "pogrešnu si maršrutu izabrao, trebao si da dođeš za jedno mesec dana" iz čega sam zaključio da će most biti gotov za dva meseca, a put tek sledeće godine, možda.

"krug koji sam smislio, krug koji sam stvorio" vodi opet nekoliko kilometara uzbrdo prema poslednjem prevoju (tačka 5, a na prevoju je naravno groblje, šta bi drugo bilo) nakon čega sledi strčavanje kroz selo Stubo pa nekom prečicom kroz šumu nazad na branu. tu me je čekala bicikla pony (koju Milijana gony) koju sam vezao za mostić, pa sam se lagano provozao 14km do kuće istim putem kojim sam i došao na ovaj izlet/trčanje.

Nema komentara:

Objavi komentar