ponedjeljak, 21. kolovoza 2017.

auuu

Onaj crv kad sam napisao dva bloga rano ujutru je bio još u subotu ujutru, pa je red da se vratim normalnijem rasporedu.
Nakon tri dana jurišanja prijavljujem sledeća dostignuća:
U subotu dva sata brdskog tempića na trkačkim biciklama po brdskom terenu, i nakon toga još sat i malko lagane vožnje po ravnom.

U nedelju je došlo do promene Plana - naime Kuma je rekla da će trčati Dužinu 26km a obzirom na najavljeno zahlađenje to mi je idealno čučnulo kao podsticaj da i ja otrčim nešto duže. Idem i ja 26! - uskliknuh.
Međutim obzirom da smo dan ranije na mestu gde hranimo ostavljene pse pronašli još dva šteneta (mešanci poentera) odlučili smo da i u nedelju odemo opet.

Zbog najavljene kiše smo požurili odmah rano ujutru i bogme na oblačnih vetrovitih +22 mi nije bilo nimalo toplo na bicikli, kako sam navikao u prethodnih par tropskih meseci.
Na putu ka Šapcu smo sreli kombi subotičkih registracija i kasnije novosadski karavan, oba natovarena biciklama. Hmm negde ima neka trka možda, u Čačku ili tako nešto?

Nakon kratkog odmora sam ipak krenuo na trčanje, rekoh jeste da su mi noge kao pihtije od ovih 120km sa 1500m uspona vožnje u zadnja 24 sata, ali ako kiša kasni, treba iskoristiti trenutak.
Lola me je pratila na bicikli i posle samo 500m trčanja nas je neki drugi kombi pitao za upute kako doći do centra grada.
Tek tada smo shvatili da se u našem gradu održava DRŽAVNO U BICIKLIZMU!

Pojma nismo imali, zatrpani poslom i drugim obavezama preko leta, mislili smo da je to uvek zadnji vikend avgusta...
Odmah smo se dogovorili sa ćemo popodne ići to da gledamo (ujutru je bilo brdsko, a predveče kriterijum) pa sam taman imao izgovor da skratim trčanje.
Čak mi je i tih 16km bilo previše, a nakon toga dva puta peške po pljusku do grada i nazad, e pa to mi je još manje prijalo. Ali ajde...



Nakon takvog dana nisam znao šta da očekujem za danas (ponedeljak).
Ujutru sam svejedno otišao na trčanje da se ne bih premarao u pauzi posla.
15 brdskih kilometara mi je prošlo relativno lako, mada sam se živ preznojio na samo +17.



U pauzi posla sam prošetao sa jednim od pasa 7km pored reke...



... a uveče sam otrčao još 9km po valovitoj periferiji grada i jedva se malo oznojio iako je bilo +22, jer sam bio umoran i trčao malo sporije valjda.
Tako sam u zadnja dva dana pretrčao 40km, što je daleko iznad svakog očekivanja.



Ako sve bude po planu, u naredna tri dana bih trebao da natrpam još dosta kilometara, u petak da malo odmorim koliko je to moguće kad si ceo dan u autu, a u subotu da otrčim prvi Tempo ove jeseni u Žminju.
No planovi su jedno a život drugo, pa ću sačekati da vidim šta će od svega toga ispasti.

Nema komentara:

Objavi komentar