nedjelja, 13. kolovoza 2017.

tri-na-jednoga

Ne, nisu tri ženske na jednoga mene inače sada ne bih bio ovde među živima. AKO se ovo pisanje uopšte može računati kao boravak među živima, ovo je bliže nekom paralelnom polupostojećem univerzumu. Valjda ću zvanično OPET postati živ kada se prvi put nakon proleća pojavim na nekoj trci...

Elem juče sam jedva nekako preživeo onaj veseli neobavezni plan. Prvo trčkaranje je bilo lagano i živahno. 5km uz rečicu, trudeći se da se ne oznojim previše jer sam krenuo u pamučnoj majici. Naime na predstojećem pešačenju/planinarenju se na puno mesta prolazi stazama koje idu kroz trnje, žbunje, i tuda se oni plastični dresovi koje dobiješ na svakoj drugoj trci skroz upropaste i izvuku im se mali končići koje kasnije moram da spaljujem upaljačem da mi ne vise onako kao neki traperski ukrasi na kožnim jaknama.

Nakon toga je usledilo oko dva sata pešačenja planinarskim stazama (u prvom delu) odnosno dvadesetak prelazaka kroz reku (u povratku) jer je vodostaj jako nizak i ta planinska rečica nigde ne prelazi preko kolena, a ni ne ide nekom silnom brzinom koja bi te odnela nizvodno.

Kad sam napokon iscedio čarape i opet se obuo, trebalo je potrčati. Prvi kilometar je pola makadam a pola asfalt preko jednog kratkog ali strmog kupsera, i tu sam jedva namakao prosek od 6'19'', da bih se preostala 2 kilometra blago nizvodno i zadnja 2 ravnjikava km kroz grad nekako teturao oko 5'50''. Neverovatno je koliko noge "otežaju" nakon pešačenja sa puno zastajanja fotkanja preskakanja i aqua-walking-a.


Za danas (nedelja) se ceo dan dvoumim između nekog odmarajućeg trčkaranja i kratke ali jače vožnje biciklom, i još uvek nastavljam da vagam koje bi me od ta dva istovremeno više odmorilo + pokrenulo pred sutrašnji dan.

Večeras prvi put uključujemo TV i gledamo svetsko u atletici, prenatrpana radna nedelja nam nije dozvolila ni minut vremena za to. Pogledao sam na jutjubu snimak od minut i po završnice ženskog maratona, i jutros sam (tek) pronašao rezultate i malo se iščuđavao nad prolascima jedine naše predstavnice. Trebalo joj je čitavih 15km da se raspadne, a od 1/2 pa nadalje je mogla da uživa u mirnom obilasku Londona.



Nema komentara:

Objavi komentar