srijeda, 16. kolovoza 2017.

povratak?

Naaaaapokon jedan onako "dobar" dan, a koliko je dobar zavisi od toga u odnosu na šta treba da bude bolji. Da zabeležimo, utorak 15. avgust 2017. Ujutru sam se osetio malo bolje nego inače, možda jer je u nedelju bilo loše vreme pa nisam ništa trenirao nego odlučio da je bolje da se odmorim od napornog tjedna.

Otišao sam na trčanje sa idejom da idem uzbrdo Užičkim putem do prevoja koji je na 350m iznad grada, da tu pogodim tačku na 10.5km od kuće i da okrenem nazad. Za tih brdskih asfaltnih 21km. Međutim na magistrali je bila neverovatna gužva, nekih šlepera iz kamenoloma da te bog sačuva. I nakon 7.5km sam skrenuo na sporedni puteljak ka jednom brdskom selu, i završio na vrhu grebena zvanog Šareno Platno. Ispod je ambis od kamenjara i baš je idealno mesto za fotografisanje kanjona reke Gradac.

Kad je već idealno opalio sam par fotki i okrenuo nazad, a kako mi je sa povratkom celo trčanje ispalo 20.5km onda sam malo dodao tu u predgrađu nekoliko krivina i izbio na 21.000m. Sveukupno za 1h53, a očekivao sam dva sata. Od toga 5km kamenjara i ostalo asfalta gore-dole, a popeo sam se i na višu nadmorsku od planirane.

To je sve bilo rano ujutru. U podne sam u pauzi posla imao 3 umesto 2 sata fore pa sam seo na trkačku biciklu i otišao da nahranim one kučiće 24km od grada. Plan je bio da idem "sporije nego inače" jer sam trebao da budem umoran od trčanja, no ispalo je da sam odvozao sasvim solidan tempo-trening i napravio 1 km/h veći prosek u odnosu na prosečno "lagani tempo" pedaliranje. Bilo je dosta vetra a na usponima sam čak vozio drugi najveći zupčanik pozadi, umesto onog najvećeg u narodu poznatog i pod podrugujućim nazivom "tanjir". Fino.

Dan ranije su mi tašti skinuli gips tj. zavoje sa ruke koja je "uglavnom srasla", jer je prošlo okruglih 6 nedelja od preloma. Obzirom da je Ringo uginuo dva dana nakon tog njenog pada i preloma, istog dana je prošlo i 40 dana od njegovog nestanka pa je to dakle bio dan kada kažu da duša napušta telo i odlazi u raj. Eto ko zna, možda je zbog toga i meni taj dan delovao "rajski" jer mi je sve tako dobro išlo. Čak je uveče Lola ponudila da izađemo u grad na pivo, da ne poveruješ, obzirom da mi kod kuće prebrojava svaku kap.

Trenutno smo u fazi pregovaranja sa Lolinom petom i trnom u njoj, i razmišljanja da li ima šanse da ona to malo zaleči u narednih desetak dana, pa da zapucamo u Žminj na trku. To bi bio baš jedan onako fin izlet odnosno vikend.


Nema komentara:

Objavi komentar