to je onaj stari put izvan upotrebe koji je isprekidan klizištima pa imam 900+800+900+800m normalnog puta (mada propalog, ali asfalt je asfalt - na trčanju se rupe lakše preskoče nego na bicikli recimo) a pauze su po stotinak metara pa mi treba minut do dva da prehodam od kraja jedne deonice po početka sledeće i tako se taman odmorim
danas su mi noge bile u boljem stanju iako sam sinoć išao na planinarenje sa čeonom lampom, upravo zato jer sam odustao na pola treninga pa sam morao to da nadoknadim nečim drugim da bih zadovoljio dušu
prvi deo sam išao železničkom prugom i po prvi put mi je bilo svejedno da li sam u tunelu ili ne jer je bio mrkli mrak. nakon nekog vremena se pojavio i mesec, a tumaranje planinarskom stazom se ispostavilo kao skroz novo iskustvo. onako u mraku se puno lošije proceni da li je staza nagnuta levo ili je ravna, da li je uspon ili spust, a bogme udarih glavom i u neko drvo jer sam lampu nosio na kačketu pa nisam ništa video iznad sebe :-)
negde na pola šetnje se pojavio i mesec. sad mi je žao što nisam za one markice na Petrolu uzeo još jednu ovakvu lampu, bila je jako jeftina a ja sam prezadovoljan jačinom svetla i već mi je dosta i ovih 3+3 sata koliko su trajale baterije a izgleda da će potrajati i duže. imam čak i nekih Nimh pa ću videti da li će i sa njima jednako dobro svetleti kao i sa alkalnim.
što se tiče trčanja ovaj krug uvek pretrčim tu negde oko 55 minuta a prosek deluje smešno nizak jer tu upadne i nekih 4 minuta šetnje između deonica pa sve pokvari.
Nema komentara:
Objavi komentar