nedjelja, 27. kolovoza 2017.

i reče Kalendar...

i reče Kalendar neka bude polumaraton, i bi polumaraton u 17h popodne

nakon poslednjeg bloga sam uveče otišao na trčanje u Skechers patikama u kojima sam trčao i Brod i Jasku i koješta i uopšte ih nisam upamtio po lošem, pa onda valjda nije do njih što sam tako sporo trčao. ALI mi je osećaj bio kao da sam svo vreme u nekim papučama koje se lepe za beton. na jedvite jade sam pretruptao 8km po gradu i onda malo seo u gradski park, uveliko je bila noć, malo sam slikao Dom Kulture za Instagram i došetao kući.

bilo je više nego očigledno da sam se premorio. iz treninga u trening mi je brzina padala za pola min/km. dan kasnije (četvrtak) je već bio opasno blizu polumaratonu i ako bih se opet izglupirao rizikovao sam da sve upropastim. ujutru sam otišao na najoštriji uspon na periferiji, došao do onog čuvenog spomenika sa razglednice sa podignutim rukama, tu se malo razgibavao i okolo-naokolo po gradu se vratio kući. izašlo mi je 10km za okruglo sat vremena, mislim da niko koga poznajem ne "trenira" tako sporo.

popodne se ukazala malo veća pauza na poslu pa sam otišao da nahranim one pse na 24.5km od grada, trkačkom biciklom. odneo im litar vode. ne znam da li ti usponi od 1-2-3-5km spadaju u kupsere ili brdašca ali Polar i Strava se vrte između 750 i 850m uspona, dakle imam 750m uspona.

25 avgust iliti dan pred trku je prošao odmarajuće, u jednoj šetnji sa psima ujutru i u vožnji city bike-om 20-ak km popodne. 26 avgust ili dan trke je počeo neplanirano aktivno jer je došao majstor da nam servisira klima uređaje, 2 u kući i 2 na poslu, pa sam usput očistio i oluke na garaži i malo potkresao dudove, kad smo već obojica visili na merdevinama.

imao sam ideju da ću tog jutra otići na još jednu laganu vožnju ali nisam stigao, pa sam odjurio pred podne. ne volim te trke predveče, a da ceo dan pre toga "nisam ništa radio". prozujao sam opet city-bajkom tih 31km do brane i nazad i stigao kući taman na vreme da nešto pojedem i protrčim ispod tuša.

u Šapcu smo u marketu kupili jaffa keks na sniženju i iako znam da većina ljudi izbegava te hard core šećere pre trke nisam imao bolju ideju. uz to smo popili neku brljotinu od zelenog čaja zaslađenog steviom, neka glupost iz limenke, ali bilo je bitno da je iz frižidera.

u Rumi smo se parkirali u hladovinu i prošetali 500m do starta. u povratku do auta je Lola kupila sladoled i dobila nešto toliko veliko da je moralo da se nosi dvoručno. limun-banana-limun. dok se Olivera Jevtić zagrevala sa nekim crnčićem od 27 kila mi smo sedeli na trotoaru i navijali, dok je istovremeno trajala utakmica između nas i sladoleda, da li mi brže jedemo ili se on brže topi.

nakon jaffe još i sladoled, polako su se skupljali svi potrebni uslovi za katastrofu. presvukao sam se 15 minuta pre trke, shvatio da mi Lola nije ponela HRM traku (bila je u kupatilu kad me je pitala da li ću je poneti, ja rekao da, ona izašla napolje a ja pomislio da je ona ubacila u torbu) pa sam samo stavio Polara znajući da ću da gledam u one " --- " prazne crtice na vrhu ekrana.

otkaskao sam 500m do starta, i uradio 4-5 ubrzanja po 100m, brzinom malo većom od brzine planirane trke. malo se razgibavao, u 2min do starta se provukao u prednje redove i ćaskao sa zečevima na 1h30 i 1h45. na 15sec pre starta sam shvatio da nisam uključio sat. 3-2-1 STAAART i ja trčim prvih 100-150m dok mi na satu piše da stojim u mestu dok on ne pohvata gps signal. nakon 200m me je obradovala vibracija i natpis "gps signal found".

svi odoše ja ostadoh, sa idejom da idem 2 kruga lagano pa u trećem da malo stižem zaletače i toplotno-udarače. no to moje "ostadoh" nije bilo ništa dramatično i dugo sam gledao zeca 1h30 sa barjakom na grbači kako mi lagano odmiče, a oko njega jato optimista.

već na pola prvog kruga (3x7km) sam dostigao nekoliko ljudi, ali sam praktično do kraja trke trčao sâm. prvi krug sam završio planiranim ritmom, ili čak malo brže, negde oko 31.5 minut. ako malo popustim ili nešto krene naopako, valjda neću puno fulati 1h35. time bih bio prezadovoljan.

no u drugom krugu sam ubrzao a da nisam osetio veći napor u nogama. verovatno sam već dehidrirao za kilogram pa su mi koraci bili lakši. polako sam iz laganog tempa prešao u tempo trčanje. bez zapinjanja, ali sam izbacio onu TRČKARAJUĆU KOMPONENTU. tu sam već uveliko prestizao ljude a pred kraj kruga sam stigao čak i Profu koji je uvek bio neki marker za postojanog iskusnog trkača.

pred ulazak u treći krug sam ispred već video i Marianu na nekih 200m ispred (to je valjda neki maksimum na kojem mogu na dugačkom pravcu da prepoznam nekog po posturi, tehnici, klupskim bojama) i dok sam se usredsredio na to da je lagano stignem usput sam "overavao" sve koje je ona preticala. sada to više nisu bili rekreativci nego već momci u dresovima atletskih klubova, nešto što liči na solidne triatlonce ili šta već).

kad sam je stigao krenula je malo za mnom ali smo se raspali na nekoj okrepi gde je malo zastala a ja iskoristio priliku da pređem još nekog. ne znam koliko je bilo toplo u III krugu ali na startu je u hladu bilo +36 i žareće sunce. treći i četvrti km staze su išli direktno u sunce pa sam na kraju prvog kruga vikao Loli da mi doda kačket a ja sam joj ostavio traku, da ne bih oćoravio na tim dugim pravcima. šesti i sedmi km kruga sam onda trčao sa kačketom unatraške i tako štitio potiljak i vrat.

pred kraj sam stigao i malu Slađu koja je nakon duge pauze sada u odličnoj formi, na kraju krajeva dobila je i Marianu u Dacu Barać i ušla u novčane nagrade. ni ona nije mogla da prihvati moj ritam, prvu polovinu trećeg kruga sam držao 4'18''-4'20'' a zadnja 4 kilometra sam išao između 4'05''-4'10''. dotle sam verovatno izgubio 3 litra tečnosti pa su mi koraci bili još lakši, HA!

okvirno su mi krugovi bili 31.5 + 30.5 + 29.5 minuta.
savršena aritmetička progresija. neplanirana, ponavljam, pa samim tim i zbunjujuće neočekivana. kažu da je Olivera išla prvi krug 24'50'' dakle ritmom za ispod 1h15', a završila je 1h18'18''. bila je i to neka progresija, ali u drugom smeru.

spiker je rekao da ulazim kao 11-ti ukupno, a neko je utrčao 100m ispred. šteta što nije trajalo još kilometar. kasnije sam saznao da je zec 1h30 išao 1h31, dakle samo minut ispred mene. možda smo mogli i zajedno, ko bi ga znao. meni se pak dopalo što sam baš ovako trčao. celo leto na poslu, 4 dana treninga i paf trka. ko bi se nadao. možda ipak nisam spor i slab kao govno. a bio sam ubeđen. ili je tajna u sladoledu od pola kile. uglavnom nisam odavno bio prvi u kategoriji kad su kategorije na 10 (a ne na 5) godina pa sam eto razbio i taj maler.

NAKON TRKE SAM POPIO:
pola bočice vode, pola sam prosuo na glavu.
u autu još jedan zeleni čaj od 0.33.
nakon tuširanja iz flaše nategao mineralne koja se nije skroz smlačila.
zatim u IDEA-i uzeo jedno pivo i neki restart napitak od mineralne vode, to pomešao dakle 0.75+0.5l.
obzirom da nismo čekali večeru uzeli smo pljeskavice, ja sam tražio što više luka i toliko sam i dobio.
na putu do auta po kioscima tražili bezalkoholno pivo pa nismo našli, pa uzeli još neka dva biljna čaja jer je samo bilo važno da je iz frižidera.
usput na benzinskoj još jednu mineralnu od 0.5l popio na eks.
kod kuće sručio odmah s vrata jednu Bavariu, i zaokružio na 4 litra popijenih u 4 sata vremena.

Nema komentara:

Objavi komentar