(EDIT) očekivano iznenađenje

nažalost desilo se ono očekivano, doduše ne samo mojom krivicom

bojazan da će koleno malo da se "zategne" odnosno stegne/stisne/votevr je naravno bila logikom potkovana no nekako sam se ipak nadao da "neće biti strašno".

e sad, jutros je Lolin telefon počeo nešto da se koči pa sam čačkao o čemu se radi pa mi je umesto u lediranju kolena prošlo deset minuta na to, pa sam odjurio iz kuće onako "na suho".

biciklom 2km na drugi kraj grada, pa trčanje što kraće (4km) i što laganije (skoro po 6') sa nešto malo nelagode ali ništa alarmantno, ipak, pa biciklom pola kilometra do Lidla taman da se malo ohladim, pa brzopotezna kupnja pa biciklom kući i odmah dalje na posao, pomalo što bi rekli hektično.

prvi put u zadnjih 15-ak dana se nisam tuširao pre posla jer se nisam ni oznojio, pa ti vidi kakav je to trening bio.

doduše bilo je i pohladno, uglavnom sam bio u senci iako je sunce negde već provirilo, čak ni šuškavac nisam skidao nego ga samo malo raskopčao.

tako da smo nakon jučerašnjeg preseka 102:113

trenutno stigli do 108:117

sa nekom eventualnom šansicom da se popodne to još malo promeni

popodne skroz ludih i divljih 4km prečicom desetak km iznad grada, gde sam se celog života pitao odakle izlaze ti traktori na glavni put, i shvatih odakle - OD SEOSKOG STADIONA

dakle sad smo na 108:121

neloše

koleno hm hm ok hm hm

zašto se slepi putnik zove slepi putnik

valjda su slepi svo koji ga ne vide, a njemu bogme ništa ne fali

pre bi se trebao nazivati nevidljivi putnik

jutros sam opet trčao u onim starim noosa ff a nemam pojma zašto kada sam zaključio da nisu ni za šta

bio je dogovor da trčim tu sa jednim kolegom biciklistom koji je krenuo malo ambicioznije da džogira i vrti se tu negde oko 6' na kraćim trčanjima od pola sata do 7.5' ako ide sat ili duže, pa rekoh malo da mu pravim društvo i da razmenjujemo glupe ideje i da mu pevam nešto od karleuše i tako u tom smislu

no on je u zadnji čas odustao pa sam morao samcijat

krenuo prema gradu pa vide odakle duva vetar pa skrenuo tamo gde je manje zagađeno pa stigao na skroz drugi kraj grada od planiranog

pa zakovrnuo nazad pa produžio kuda sam se najmanje nadao i opet završio na donjem nasipu, pa uz kolubaru do novog mostića pa preko železnice pa na kraju tu po kvartu malo kružio jer sam se nešto zainteresovao pa krug prvi pa kružić drugi i od planiranih 6km koji su pre zakovrtanja već projektovali na 7 a posle nasipa na 8km, na kraju ispade 9+km i onda sam morao još malo da dodam do 10

nešto kao kad trickeri primaju prijave za onu ekipnu trku u tricama, pa kažu da ako postoji jedan prijavljeni viška, to nije višak nego znači da imaju dvoje manjka, da bi se kompletirala još jedna momčad/ženščad/mješčad/they/them

elem, nakon jučerašnjih 96:103

danas imamo ludih 102:113

do nove godine mi treba samo 5.2km dnevno

zašto izmena u timu koji dobija???

eto zato, jer je treneru dosadno pa bi malo da razbije kolotečinu.

ako je radoznalost pojurila mačku, zašto ne bi i trenera hm?

no dobro, nije baš bila NEKA promena

ali je ipak bila

a evo i kakva

nešto me žuljalo ispod čašice na mestu mrskog ACL no ne muči me on nego nešto drugo obzirom da je koleno još uvek natečeno, tačnije preko cele čašice imam onako nežno krofnast preliv

trljao sam ga malo ledom, potrošio 4 kockice, mali mačor je bio veoma zainteresiran šta se događa pa sam mu prekinuo specijalizaciju ortopedije tako što sam ga prekomandovao na gimnastiku, bacio sam mu jednu skoro-pa-istopljenu kockicu pa je jurio i grickao i ostavio me na miru

i rekoh, odo' ja!

(ponedeljak, telefon na poslu se usijao, dok sve zapišem prođe pola sata i nemam pojma ni da li sam počeo blog a kamoli šta sam pisao)

(na stranu ovaj narcisistički poremećaj da moraš pisat blog ali ako je mogao murakami mogu i ja heh)

od prvog koraka nisam osećao koleno, i činilo mi se da trčim 20% brže nego inače no svo to činjenje je palo u baru kad sam video prvi kilometar 5'46"

dobro, dosta trotoara, pretrčavanja, gužve, zastajanja, nežna uzbrdica, opća papazjanija

no nešto me je NOSILO

makar privid brzine, ali lepo me nosilo

VOZILO ME

kao da sam bio "na nečemu" 

i kad sam već tako leteo, rekoh dosta mi je opet istih 6km, samo neka ne budu trup trup nego neki kao kas

kaas, kao patricija kaas

i ništa, 6km živahnih a ja srećan, nosio stare noosa ff da proverim da li su BAŠ za kantu i zaključio da mogu još par puta da me posluže

juče 90:97

jutros 96:103

pre pola sata smo ušli u drugu polovinu Prosinca

taktički ili kukavički?

ah te dileme, o tempora o mores, neka glupa pravila

zašto se sve mora definirati, utrpati u ladicu ili kadicu

ili maglicu, zamagliti, omagliti, jutros beše i magle naime

naime "naime" mi je omiljena reč u zadnje vreme

moraš s nečim započeti rečenicu

naime, uglavnom, doduše, no bez obzira na to, altro che

logika je bila prosta

nisam bio nešto naročito motiviran, rekoh otrčaću nešto malo i to je to

i sad razmišljam koliki je minimum, a da se ne osećam glupo

što bih trčao kilometar, recimo?

obuci se svuci se, otiđi do ulice i od ulice do kuće, otvori kapiju zatvori kapiju, uzmi ključ vrati ključ, uhvati satelite, stisni start stisni stop, otvori stravu promjeni vidljivost sa "samo ja" na "pratioci" što u prevodu znači samo ja, dodaj neku sličicu u magli tojest iz magle, i tako daljeeeeee

sve to traje koliko dva kilometra trčanja

i sad zamisli da "dva kilometra vremena" potrošiš na pre i posle, zbog jednog kilometra TRČANJA između

pa glupo jelda

i tako razmišljajući, dođem do sumornog zaključka

pretrčaću 6km

nije mi se išlo dalje od 3-4km ali šta ćeš

nije život med i mleko, 

nego je sutlijaš bez cimeta, 

hot dog bez senfa,

pica bez kečapa i majoneza,

i ostale svakodnevne gadosti

jeste bedna taktika, znam

on šest, jer on ne može više a ne ume manje,

ja šest, da zadržim +7 prednosti

status kvo, nepromenjen kurs

juče 84:91

danas 90:97

koleno manje-više ok

sutra u podne je sredina decembra

međunarodni poziv

pre neki dan sam na trčanju prolazio pored revolucionarnog parka ili je bolje reći parka revolucije pa sam video jedno zanimljivo krajiško prezime koje nikada nisam čuo ovde osim kod jednog kolege maratonca iz zagreba

naravno da sam odmah slikao tu ploču narodnog heroja iz metkovića i poslao kolegi u hrvatsku, da bi me on jutros pozvao preko vibera i eto fino se ispričasmo

taman mi je natrčala prilika da se požalim kako sam srokao koleno, i da se ujedno pohvalim da sam i jutros natukao 7km što je na jučerašnjih 

78:84 povećalo prednost gostujuće momčadi za još jedan poen pa smo tako stigli do rezultata od

84:91 koji garantuje prednost čak i nakon dana pauze

nekako sam sve scenarije za utakmicu (decembar) zamišljao osim ovog, a iznenadilo me i što mi je jutros koleno bilo nekako dosta bolje nego par zadnjih dana

možda je pomoglo što sam ga trljao ledom desetak minuta nakon doručka a pre trčanja, dobro ne baš pred samo trčanje naravno

no nisam hteo da se "nabrijem" pa da napadam osmi deveti deseti kilometar, rekoh ova sedmica je dosta, ionako sam imao zadatak da otrčim do groblja i proverim da li je sve u redu jer popodne moramo skoknuti zajedno pošto je godišnjica njenom tati, tako da sam na kraju završio skroz zadovoljan iako sam trčkarao maksimalno lagano ako se tako može formulisati

imam još 17 dana a fali mi 95km što daje projekciju od 5.6km dnevno, isplatilo se ovo marljivo skupljanje km po km

Trinaesti Dvanaestog

gledam jutros šta mi piše na patikama i vidim neki čudan simbol, malo se bolje zagledam kad ono kao da je O2, nije O2, šta li je, gle piše 06!

šta li mu to znači 06 kada su mi vawe rider bile broj 15 još pre 10 godina, do sada su morale stići do 28 ili tu  negdje, kad ono sa strane piše vawe ili wave nikad neću zapamtiti ali iza toga wawe piše sky 06.

dakle uopće nisu ueiu nego skaj.

iznenadno iznenađenje.

juče 7 danas 7.

koleno isto.

prva dva km boli pa prestane, ili se ja naviknem.

ali je tempo malo brži.

5'40'' je brže od 5'50'' no sve je to tromo i niska kadenca jedva preko 170 i generalno (pukovnički) traljavo, mislio sam da će mi pokazati da su mi koraci duži jer je tempo bolji ali jok, sa 99cm sam se pomerio na 1m, skoro kao čika Bolt.

no nema veze, gura se.

sutra bi mogao i dan pauze od trčanja, da vidim da li će se od toga popraviti koleno kada se već od upornog trčanje ne popravlja.

ionako su najavili kišu.

a i tako bih nakon današnjih 78:84 

dopustio domaćoj momčadi da izjednači na 84:84 pa jovo nanovo.

da unesem malo vatre u domaću publiku i malo pometnje u kladionice.

hmm.

hmmiććć.

mic po mic, mac po mac

juče 66:70

danas 72:77, iz čega i vrapci znaju da sam jutros trčao 7km

imao sam dva plana, pardon, dve ideje

jedna je bila da odem na jedan krug malo uzbrdo pored manje akumulacije, eto čisto jer je tamo lepo a nisam skoro bio

naravno nizbrdo bih morao lagano peške no nema puno strmih nizbrdica

izašlo bi desetak kilometara, već sam dosezao do tih visina

druga varijanta je bila da pretrčim 9km bilo kuda i bilo kako, jer bih tako napravio prednost od 7km i stekao bih džokera u vidu dana odmora, jer mi ovo neumoljivo odbrojavanje od 6km dnevno ne bi moglo ništa, opet bih ostao u prednosti barem za kilometar

no nešto nije išlo, nije mi se sviđao osećaj u kolenu i malo sam kružio tu po blokovima i brojao koliko kod koje zgrade ima mačaka, čak sam mislio da mogu i samo 5-6km no na kraju ispade 7, kae tue

nakon tri trčanja u bruks glicerin gts nešto danas sam uzeo mizuno vejv rider ili kako god oni to zakovrnu u spelovanju, nekako su teško krute ili kruto teške i pola broja povelike no po ovom vremenu i kroz ove bare svakako od ta dva čamca ne mogu imati nikakve štete

još jedna trica!

jedna trica više, jedna kučina manje.

citat one izreke "trice i kučine", nije to što mislite.

saša dodaje antiću na levom krilu, šut, i tricaaaaa!"

još jedan pogodak za antića i još jedna asistencija za sašu.

smeši nam se tripl dabl.

krenem opet ka istoku jer su tu neka niska predgrađa i išpartane uličice kao da si u šidu a ne u valjevu i malo levo malo desno hopa cupa nekako isprekakah baruštine no svakako kap po kap pokisnuh do kraja trčanja kao da sam upao u baru do guše a ne samo do đona.

sretnem pašenoga (dečko od curine sestre) nakon par ulica, pita me gde sam krenuo, rekoh nigde, pola sata pa dokle stignem, tek da se razbudim i razmrdam.

čim sam se obukao za trčanje znao sam da neću zaboga izlaziti iz kuće za 4-5km nego barem za obaveznih šest.

nekad sam se smejao murakamiju što trči po 10km a sad sam spao na dve trećine murakamija, ne znam samo da li je to donji deo do lakta ili gornji deo od kolena naviše.

na kraju je ispalo 7km, molim lepo.

juče beše 60:63, danas je evo 66:70km.

do kraja meseca još 20 dana, 20x6=120 a meni fali 116km.

u nekoj teoriji, mogao bih da odem na more deset dana, vozim biciklu po Majorki, vratim se kući skroz izlečenog kolena i u zadnjih deset dana pretrčim po 12km, bingo.

nažalost to je samo teorija.

mada bi bilo kul na Stravi, pod uvjetom da opet aktiviram app.

sad ga napadni, kad je u nokdaunu!

obzirom da sam juče poveo po prvi put od početka utakmice, imao sam za danas nekoliko ideja.

- prva, koju sam odmah odbacio, bila je da napravim dan pauze tojest odmora jer mi verovatno nakon 12+7km ništa ne bi falilo da malo predahnem, tojest ne ja nego koleno

- druga je bila da se vratim BUNKERU i da sa pretrčanih 6km zadržim minimalnu prednost, a 

- treća je bila da, ako mi "krene", otrčim malko i više, i dodatno popravim rezultat

tu sam se vrteo po gradu naokolo sa ove naše strane sveta, istočne, pa sam odustao da trčim uz železničku prugu jer tu nema ništa da se vidi te sam iznenadno skrenuo prema reci i spustio se sa nasipa na donji nasip

jeste malo blatnjavo ali sam pokušavao da se držim trave i da se ne usvinjim bez potrebe, no eto, barem je pogled bio lep i osećaj da si tj da sam u prirodi (makar priroda prolazila kroz sred grada) je bitno popravio ugođaj

tako sam se opet vratio bliže centru dok sam stigao prvog mosta pa mi je već ginulo više od 7km pa sam uz samo malu omčicu dopunio do okruglih osam

nakon jučerašnjih 54:55 za gostujuću momčad (tj Mene)

stigao sam do 60:63, kontam da će domaća publika biti sve nezadovoljnija i da će mi nastavak meča biti sve teži

kontranapad, JEDAN JE HASE!

svi u napad, svi u napad...

hodam po stanu, doručkujem, osluškujem koleno

ne čuje se iz njega ništa, nego mu osluškujem raspoloženje

i bogme bilo je i razloga za zabrinutost

negde spolja ispod čašice neki bol, hmm, onako, tinjajući

malo leda, potrošio uobičajene tri kockice jednu za drugom

pa je to kao malo prošlo

rekoh krenuću, uzeću šuškavčić za slučaj da ne mogu da trčim pa da se ne zeznem da sam samo u dukserici jer onda ne bih mogao da šetam, bilo bi mi zima

tako opremljen "obaveznom zimskom opremom" krećem i opet ne mogu da procenim, po ko zna koji put zaredom

da li me tu nešto boli, žulja, više nego inače ili je to onaj uobičajeni blagi bol koji umine za kilometar-dva

ipak se smirio pa sam nastavio da trčim

rekoh, ili ću uopšte moći, ili ne, nema između

ako budem mogao da trčim, probao bih 7km

tek da premašim onih obaveznih 6

bitno je naći ieku stazu gde neću misliti o kilometrima

jer onda umeju da se otegnu

malo uz reku malo niz reku, uvek isti ljudi šetaju ovako ujutru

ovaj put samo dvojica peške i jedan biciklom, taj pak obilazi kontejnere

šta li oni misle kada mene sretnu, bog bi ga znao

uglavnom ovih 7km su doneli prvi put prednost gostujuće momčadi

juče 48:48

danas 54:55

izjednačenje!

imao sam jednu fantaziju no te fantazije uglavnom možeš da okačiš samo mačku na rep, doduše ovaj naš poslednji mačak (mačić) ima toliki rep da mislim da ću za koji mesec i ja moći na njega da se okačim

naime nakon što sam juče pauzirao i zaostao na 42:36, morao sam nešto da nadoknadim i imao sam tri opcije

da pretrčim 6km i zadržim razmak

da pretrčim malo više i SMANJIM zaostatak

da pretrčim 12km i odmah izjednačim

ovo treće je bio pomalo veliki zalogaj obzirom da nisam potrčao više od 9km a i to sam skupo platio, no ipak je stajalo kao mogućnost, barem na papiru

nekako sam usput shvatio da mi koleno nije naročito loše pa sam produžio uzbrdo na nekakav polukrug KAO da ću pretrčati 10-11km, najmanje, pa dalje već prema mogućnostima

no ništa me nije naročito mučilo (sutra će, haha! i večeras, hoho!) tako da sam se zaustavio na 11.7km

naime imam jednom pretrčano 100m a jednom 200m više od upisanog i samo sam čekao povoljan dan da aktiviram tog džokera kada ću moći da zaokružim na malo više

pred sâm kraj sam čak razmišljao da nekako pretrupćem i TRINAESTi kilometar i da po prvi put u decembru legnem u krevet sa prednošću, makar minimalnom, no rekoh ajd polako, smanji ambicije, i nerešeno je puna kapa

dakle kao što rekoh, nakon 36:36, pa 42:36, stigli smo odjednom na 48:48km

samo što to Njega (plan) uopšte ne plaši, on će sutra biti na 54 a pekosutra na 60, živ ili mrtav, s kolenom ili bez kolena

naravoučenije, lakše je ovima bez kolena, nema šta da ih boli

sedmi dan

ima neka stvar od neke hevi metal grupe, da li se zove sedmi dan sedmog dana ili sedmi sin sedmog oca, nemam pojma, verovatno se radi o nekoj satanističkoj besmislici

a možda nije ni besmislica jer mi je neki satanista nešto bajao noćas u snu pa mi se jutros nije ni trčalo

krenuo sam sa idejom da ću trčati no kada sam uključio sat samo sam prošetao tih 5-6km kuda sam nameravao da trčim i vratio se kući pola sata kasnije od planiranog

NEŠTO MI JE BILO SUMNJIVO

u kolenu mislim

pa rekoh šta sad, dostizao sam i veće zaostatke

dodeliću sebi još jedan hendikep, da ne kažem autogol

tako će nakon jučerašnjih lepih blistavih 36:36 večeras rezultat biti 42:36 za Njega, to jest Plan

plan ide neumoljivo, lako je njemu, on je samo slovo na papiru

a ja moram da bijem bitke

zato sam popodne iskoristio tojest mislio da ću iskoristiti sunčano popodne da malo sednem na biciklu jer sam (između ostalog) zaključio da mi vrtuckanje pedala pozitivno utiče na koleno tojest na njegov otok/ostrvo/oteklinu/nateknuće (?) pa ću sutra nadam se uživati u plodovima svoje genijalnosti

kao što danas NISAM uživao na bicikli jer su se navukli neki oblačići i to što su u daljini planine bile obasjane suncem mi nije bila nikakva uteha dok sam tu odmah iznad grada drhtuljio na vetru i u senci pomenutih oblačića

BUNKER!

nije slučajno taj izraz iz fudbala potekao iz ratne terminologije, jer kad prigusti bogme se i u fudbalu sakriješ kao da je artiljerijski napad.

čemu uopšte ovaj uvod?

naravno, to je taktika gubitnika, jer kako pobediti ako si pobegao u mišju rupu.

eventualno ako neko hoće da "izvuče" nerešeno, kao ja na primer, njemu možemo oprostiti kukavičluk.

jer kad se radi o "ili on ili ja", ipak se za opstanak ne bira oružje.

čemu ovoliki uvod?

da ne bih morao da priznam da sam igrao "bunker" i "na sigurno.

hteo bih to da predstavim kao taktičku pobedu, koja će na kraju doneti poen po poen i na kraju ceo meč, samo se ti nadaj.

čemu ovako dugačak uvod?

pa eto, pretrčao sam 6km i nakon jučerašnjih 30:30 

zadržao istu razliku, 36:36.

nisam ni pomišljao na više od 6km, taman posla, 

jer mislim da mi se otok/oteklina/nateklina/ostrvo nešto malo povećao/la, a malo mi je i bolnije nego inače.

da li sam ipak nešto malo "pokvario" sa onim hajkom juče, ko će znati.

počeo sam i da mažem onu Vukovu Mast koja valjda greje pa ću danas prestati i vratiti se Deep Relief gelu, to je ibuprofen i levomentol.

valjda postoji i desnomentol, moram se raspitati.

jedva čekam razvoj situacije, valjda se ne nastavi pogoršanje.

a tako mi je lepo krenulo, čak sam vezao i dve Devetke pre par dana.

ne mora uvek bolje, dosta je i da ne bude gore

danas sam imao plan, već treći ili četvrti dan zaredom, i to je već ohohooo postignuće

plan je bio da se malo odmorim tako što ću neTrčati, ili trčati lagano, laganije od inačeg, e pa po mogućstvu da ne bude ni premalo mada bi čak i kilometar ili dva bilo dovoljno

nisam stigao ništa da masiram, samo sam slikao oba kolena i tek na snimku shvatio koliko mi je levo još uvek veće od desnog

malo leda pa umotao u topao peškir, tojest takav je savet rehabilitacionog prostupka ali ja nisam hteo da kvasim peškir pa sam umotao u staru trenerku

pa na biciklu 2km pa vezao za banderu pa krenuo da trčkaram

joj miline, nisam imao pojma kako je ovo lepo i ugodno kad ideš po 6.5 minuta

doduše u nekim patikama od dva dinara koje su više za hajk, možda u njima i ne može mnogo brže

mator sam da probam polumaraton u kroksicama, kad sam već pre desetak godina propustio idealnu priliku da u Bijeljini ili u Brčkom istrčim cenera u opancima

pa se držim ovih oprobanih patika, zadnja tri trčanja sam u bruks glicerin nešto

posle dva km trčkaranja sišao na prugu pa još 2km ili malo više do manastira, kroz 4 tunela i preko dva mosta, pa kilometar hajka uzbrdo kroz šumu, pa gore malo trč malo hajk već prema nagibu ili terenu, nisam hteo da trčim nizbrdo gde god je iole strmije

pa izašao na asfalt pa drž malo ovde malo onde do samog strmog silaska u grad zadnjim ulicama i dotle mi se nakupilo već 6km ukupnih, taman da zadržim nerešeno

dakle u odnosu na juče 24:24,

danas smo opet Plan i ja izjednačeni na 30:30

sutra bumo vidli koliko je ukupno 2.5 sata na nogama napravilo više štete nego da sam samo pretrčkarao 6km, nadam se ne puno

tačnije, bio je dan odmora za sve osim za koleno, 

kojem je odmor najviše trebao

ehh

... a može i JOŠ BOLJE

6:0

12:6

18:15

24:24

ako ovo iznad shvatimo kao sliku, mogli bi reći da slika govori više od 1000 reči tako ako sam već krenuo da pišem morao bih da teram do iljadu i po

minimum

što bi englezi rekli the struggle continues

prvi kilometar, koleno boli više nego juče, odmah se pali neka lampica u glavi

nakon lampice u kolenu

rekoh šta je tu je, ako moram skratiću ili prekinuti, ali prvo da mu dadnem šansu da se malo zagreje

jer obično prvih kilometar-dva bude povuci potegni

pa negde oko petog km bude najbolje, i onda nastaje bitka između ambicija i zdravog razuma, dokle terati a ne preterati

i dobro, popustilo je, pa sam nastavio

e kad sam stigao do 5-6km onda je nastala druga dilema

da li da stanem na 6 i zadržim status kvo, ili da pokušam da smaknem još koji komadić

da li će mi biti previše?

noga radi, koleno uživa, ja ipak nespokojan

zadnji put kad sam pretrčao 7 pa 8, morao sam da odmorim sledeći dan

da li bi mi sada bilo previše 9 pa 7, 9 pa 8...

i u razmišljanju mi prođe taj osmi i uđem u deveti i cvrc

završim sa 9.130 i pomislim e sad pomoz bože

jesam izjednačio i stigao na željenu kvotu, 

ali da li ću sutra nešto vraćati sa kamatom, bumo vidli

... a može i bolje

ima tu i jedna kvaka, da ne kažem kvačica

i oko toga mi se sve vrti

ako nešto mogu danas, da li ću moći i sutra

recimo, nakon 5+5km nisam morao da napravim pauzu

ali sam ipak napravio

no nakon 7+8km (u dva dana opet) sam pak MORAO da pauziram

nešto se malo pokvari dole u kolenu

e pa tako i jutros

malo kao žulja, pa se naviknem na to, pa valjda i popusti

i tek oko 5km sam skontao da sam se zagrejao

e sad

plan je bio 6km, default-nih, eventualno 7km

no sim-tam tu po kvartovima da sam uvek blizu kuće...

otrčah i osmi, pa na kraju i deveti!

pitanje je ostalo da lebdi u zraku

pretpostavka je da mi od 5-6km "ne bi bilo ništa"

i da bih mogao sutra da nastavim sličnim tempom

(ne u smislu brzine, ona je uvek ista, nego tempom skupljanja kilometara)

e sad, kako li će se koleno osećati sutra ujutru nakon ovih 9km danas, đavo bi ga znao

utakmica se nastavlja

prvi broj je plan (6km dnevno) a drugi je realizacija, za prva tri dana

rezultat je 

6:0

12:6

18:15

dakle smanjio sam razliku

da li će sutra biti 24:15 ako napravim pauzu (jao!) ili 24:20 (ako otrčim barem petaka) ili...

uvek može i gore! (ne UP nego WORSE)

eto imal sam ideju

nakon 7+8km dan za danom, da napravim dan odmora (jučer) pa da danas opi#im 12km i da nadoknadim projekt na zeru

trebalo je, dakle, samo pretrčati 12km

jer sam juče popio govno, dobro ne baš govno nego kafu i sok od višanja

naime bilo je obaveza da se ode da se vidi neko dete od rodbine i onda ostaneš tamo pola dana dok te kljukaju kao gusku ajd pojedi ovo ajd popij još ovo

tak da sam bio skroz (sasma) sahranjen celo veče noć i jutro

probudio se kao da imam trista kila a ne samo dvesta

već mi se to dogodilo jednom u Karlovcu na ceneru, kada sam prvo dobio Mariju i istrčao 37 minuta i sedeo u onoj stilskoj stolici za pobednike, i onda par godina kasnije kada sam ne znam ni sam zašto trčao 40 minuta pa me Mare pitala da li sam se ugojio, zdebljao, pa ide par sekundi zadrške, pa ide šah mat u nastavku pitanja "barem pet kilograma"

nisam uopće imao dojam da sam se tolko zdebljal ali Mare je Mare, procenila me kao ogledalo, pardon, zrcalo

tako sam i danas sebe procenjivao, s tim da mi je zrcalo bilo od asfalta

gledam ja njega kako se sporo pomera, meri on moje korake od metar i žilet

sve u svemu katastrofa, uopšte mi se nije trčalo

na mišiće (kako drukče?) pretruptao 6km, onih dnevnih

što znači da mi fali jučerašnjih 6km, to moram nadoknaditi km po km ili kako već

bumo vidli

zaustavljanje propasti

ovaj završetak godine su ustvari dve bitke u jednoj. 

tačnije tri. 

ali ne tri u jednoj nego tri u dve, 

one dve što su dve u jednoj. 

jedna bitka je ya (taman naviknem da su mi z & y zamenjeni pa krenem opet da grešim kad se vratim na windows) koljeno i ta bitka deluje (!) da ide nabolje, 

a druga bitka je za brojeve. 

e ta druga bitka su dve bitke, 

jedna je za godinu a druga za životnu statistiku. 

naime sa jučerašnjih iznenađujućih 8km sam stigao do 62 u novembru ali obzirom da sam pola meseca bio polupokretan, to i nije tako jadno. 

druga bitka je da se spreči kontinuirani pad kilometraže koji je svakako morao krenuti nakon što sam u 

2018. pretrčao skoro 6000km, no posle 

2019. i 4100km tojest logičnog predaha, između ostalog i zbog prestanka trka (korone, sranja) sam dodatno smanjio trčanje i povećao bicikliranje pa je 

2020. spala na 3300km, zatim je 

2021. pala na 2500km, dalje je 

2022. sišla na 2000km 

da bi se protekla godina završila sa 1400km. 

tačnije 1403km i odatle nikako ne bi smelo da siđe ni kilometar naniže nego je ove godine potrebno prekinuti trend, pa makar za kilometar. 

to je ono kada dotakneš dno pa se nadaš da ispod nema šanse sići 

osim da odeš pod zemlju a za to mi je nekako rano, 

koliko god mator da jesam. 

evo sa krajem novembra sam stigao do 1217km što znači da bih u decembru sa 31x6km stigao tačno na onih 1403km od prošle godine. 

naravno da, ako koleno nastavi da se popravlja, neću imati razloga da stalno trčim samo 6km, no ako budem trčao po više, moći ću da uzmem i neki dan pauze, pa ostaje pitanje dokle ću moći da povećavam kilometražu. 

sa nekih 8-10km bih opet ostajao na kursu uz svaki treći ili četvrti dan pauze, a ako bih u drugoj polovini decembra mogao da potegnem i 14-17km to bi bitno promenilo stvar, na stranu što bi me i moralno & emotivno vratilo tamo gde verujem da bih još uvek mogao da budem. the struggle continues.