samo da mi kosa iz stanja bakra za reciklažu što pre pređe u stanje šargarepe i onda više niko neće poželeti da me kidnapuje, osim nekog zeca jelte, a zečevi su posebno brzi i opasni u danima kada sam ja trom i spor.
juče sam popodne odjurio do onog srušenog mosta i otkrio da ga više nema jer su odneli sve stare konstrukcije i sređivali obalu, dakle više nije srušeni most nego mesto bivšeg mosta.
otišao bih i dalje ali mi se bicikla uopšte nije punila jer mi se stalno događa da utaknem kabl u bateriju i ne pritisnem na daljinskom upravljaču dugme koje aktivira skretnicu u produžni kabl tako da sam morao da skratim vožnju i koristim asistencije 3 ili 4 od mogućih 5.
no i tako sam se valjda dosta odmorio.
jutros pak ništa trčanje iako sam imao vremena, jer sam imao zakazan malo teži tretman pa nisam mogao da rizikujem bolove u leđima i oticanje nogu, no uspeo sam da odjurim (napunjenom!) biciklom u brdo i sletim nazad u grad za manje od sat vremena.
usput sam na dva mesta primetio i nahranio po jedno ostavljeno usamljeno štene, jedno je nepovrljivo i poludivlje a drugo bi možda i moglo narednih dana da se donese u grad u rancu.
popodne opet do onog mosta jer sam i tamo juče spazio izgladnelog poentera i dva šteneta s tim da ovi nisu polu- nego skroz divlji, morao sam da im ostavljam hranu (salamu) na više mesta i da se udaljavam čekajući da li će prići tojest nanjušiti, i nakon nekoliko pokušaja i skoro sat potrošenog vremena sam napokon uspeo.
Nema komentara:
Objavi komentar