onda je u mesinđeru njoj pošaljem razne bukete cveća pa ona pošalje srce i tako svake godine i to nam je jedina komunikacija osim kad se jednom u tri godine sretnemo na ulici.
anegdotski sam samo u par kabineta sedeo s njom jer smo od časa do časa menjali učionice, ali ovo je bilo na Biologiji, tu smo bili u prvom redu skroz levo, ona do prozora a ja do prolaza između tog i srednjeg reda klupa.
tako smo bili raspoređeni jer je ona bila najmirniji đak u odeljenju, a ja najnemirniji, pa je biologičarka tako "poništila" moj višak energije.
nekoliko puta nas je sa časa poslala svojoj kući da obiđemo njeno mlađe dete, devojčicu predškolskog uzrasta, koja me i dan danas zove "Moja Dadilja".
jednom prilikom sam negde na frižideru pronašao polovinu ljute paprike i na prepad Jasmini (kako se zvala Školska) natrljao usta (kreten sam bio, znam) zbog čega me je ta mala ocinkarila kod svoje majke a moje Biologičarke pa sam dodatno nagrabusio.
pisah o svemu tome obzirom da sam jutros otrčao samo 7km upravo tamo kuda sam čeznuo već nekoliko dana, prvo se smrzao na bicikli dok sam prekotrljao samo 2km do drugog kraja grada, onda se taman zagrejao, posle tih 7km krenuo pešice uz jedan strm put da bih prešao na drugu stranu brda no dok sam se popeo izgubio sam želju za trčanjem pa sam sve gore po grebenu dohajkovao nazad do bicikle po zemlji i makadamu, takođe 7km.
porudžbina onih Hokica mi je upravo potvrđena i mog broja 45 1/3 više nema na stanju što znači da sam dograbio poslednji par.
tačnije ima ih kod drugih maloprodaja ali po punoj ceni od 150 ‰ dok su i ovde gde sam naručio opet skinuli dodatni popust pa su i tu 110 é
(ovo je bilo prvo option+e daju apostrof ´
a ako odmah nakon toga stisneš command+e taj apostrof se promeni u é)
(opet sam zaboravio koji je tipkovnički prečac za ojro!)
Nema komentara:
Objavi komentar