pa eto, gotovo praznik.
jutros sam dobio bedž tj garmin mi je čestitao međunarodni dan žena, hvala veliko, niste morali.
elem, plan je bio ovakav, i sve smo obavili stopostotno:
izračunao sam koliko kilometara najviše smem da pokušam da pretrčim, i onda smo otišli biciklama nekih 6km od kuće, taman do poslednjih domaćinstava pred ulazak u totalnu prirodu.
odatle sam imao 7km do jedne kafane pred kojom postoji veliki parking, trafika sa osveženjem, česma za umivanje, par pasa i tuce mačaka.
ja sam popio neki enerdži drink, Lola neku ajs kafu od evro i po (tu sam bogme zažalio štopped nismo okrenuli malo ranije), pa trkom nazad do mesta gde sam ostavio biciklu.
ukupno 14km nešto malo preko pet minuta po km, to je ono što je nekada bilo 4 sada je 5, tako to ide rođače.
petica je nova četvorka.
ona je na svojoj nosila nešto rezervne garderobe i vodu no ništa nije zatrebalo.
uglavnom bilo mi je važno da i ona malo izađe iz grada, meni se to podrazumeva ali ona zbog posla vrlo retko mrdne dalje od kuće i ordinacije.
koleno me je super služilo iako sam se malo zaleteo i ostao u tom jačem Tempu sve do kraja, no kako sam seo na biciklu da se dokotrljam nazad u grad, osetio sam zatezanje ispod čašice.
sve sam bliži odluci da ipak potražim vezu da me pogleda ortoped (onaj moj) jer ovo traje već skoro pola godine, čak ako je potreban i neki manji ili veći zahvat bolje je da se to što pre obavi.
Nema komentara:
Objavi komentar