bože, nemam snage
kakav buđav, tužan osećaj
kao da jedino mogu da se odvučem do kreveta
znam
sve je išlo naopačke
prekasno prvo trčanje, prerano ovo drugo trčanje
ali jbg
nisam profi
imam u životu i drugih obaveza
plan, jedan i jedini, je bio napraviti maximalnu pauzu
između dva treninga
znam da je potrebno bar 6h od trčanja do trčanja
a tek prvog dana nakon virusa, dok si još uvek kljok...
i kao one domine od jutros, kreću nove domine
osećao sam se kao da stojim na raskrsnici domina
jedna ulica se ruši sleva, druga zdesna
i čekam da se oko mene sklope kao školjka mesožderka
prvi sat mi je pojela neka isporuka materijala
odjednom, umesto slobodne večeri,
moram da sam spreman upravo u tom zadnjem satu dana
nekako simultano dogovaramo zajedničko trčanje
ali lola pak, mora da se vrati JOŠ sat ranije
zabezeknut shvatam da se već u 15h spremam,
a ideja je bila da to bude što bliže 18h :-(
imam sve skupa pred sobom 9km prostora
krećem sa dva kilometra lagano
zatim bez zastajanja prelazim u "trening"
idem onu moju izmišljotinu 100/100/100m
lagano, pa tempić, pa ubrzanje
s tim da su danas ubrzanja jaaako spora, smešna
ali nema veze
znam da je prvi dan nakon bolesti, pa ništa ni ne očekujem
tako kroz promene sam išao 6km
i još 1km rastrčavanja za kraj
total 42 minuta
uz jutrošnjih 59 minuta za 12km,
danas sam pretrčao polumaraton za 1h41 :-P
prosto da ne poveruješ
pa mislio sam da sam jedva poluživ,
a danas imam prosek za 1h41 + 1h41 = Maraton 3h22
fenomenalno :-D
sa nestrpljenjem iščekujem sutrašnji dan
poučen današnjim iskustvom,
već pazim na greške koje se ne smeju ponoviti
pa da vidimo
da li je čovek "sutra pametniji nego danas"
makar se taj čovek zvao i Ja
Nema komentara:
Objavi komentar