subota, 12. listopada 2013.

neću hoću

voli me, ne voli me, vo, lime
evo kako to izgleda, kad u subotu pre podne razmišljaš da li da u nedelju trčiš maraton ili ne
počelo je u četvrtak
ustvari ne, počelo je pre par nedelja
kad sam odustao od maratona u koceljevi
trebalo je da izgleda otprilike tako, da u koceljevi otrčim 42km Dužinu, pa u zagrebu maraton
dobro, posle toga sam na treningu otrčao desetak Dužina, toga mi bar ne fali
e sad, koliko forma siđe nizbrdo, od tolikog trupkanja po makadamima, ko će ga znati
definitivno nemam nijedan normalan trening, od kojeg bi čovek postao brži
ja sam samo poboljšavao ono da mogu duže, i duže, i duže
a to duže je bilo sve sporije, i sporije, i sporije
pa sad budi pametan, kakve veze to ima sa maratonom
sama pomisao da treba da trčim 4'15''/km me užasava
čak i na kratak rok
ma ni trka od 10km mi se ne bi trčala tako brzo, a kamoli polumaraton
a tek maraton, ajooooojjjjjjj
nema šanse
i tako, odustao ja od novog sada
e ali
sad bi se Loli išlo, jer ima i trka na 10.5km, tačnije 1/4 maratona
a upravo sam rekao kako mi se ne trči ništa brzo i kratko
ne mogu brate, da poteram kopita u galop
mogu samo neki lagani kas
neki valcer da pokušam...
dakle nakon svih onih silnih Dužina, došla je sreda
odem ja na pešačenje
išao prugom, kroz kanjon, dva voza me zamalo pregaziše
pokušavao sam da hodam po tračnicama, 
ravnoteža i nije preveliki problem ali ako su patike mokre, ume da bude zajebano
i tako, ništa, igrao se
nosio foto aparat, slikao sve i svašta, i lepo mi bilo
dok nije počelo da grmi
e ond sam okrenuo nazad, tj u brdo
pronašao sam jedan novi put, tj novi krak puta
zanimljivo
tu spazio neku vikendicu i malo se igrao sa dva medveda, mislim da se to zovu nekakvi bernski pastirski psi, prvo su lajali a kad smo se malo upoznali propinjali su se na ogradu i fino smo se izmazili. dve mečke, dvesta kila glat. i ukrotiš ih, kupiš ih sa samo par lepih reči, neverovatno. da nekoliko reči može da nadvlada par konjskih snaga. zar su reči tako moćne? 
e onda je počela kiša, a ja sam počeo da trčkaram
i tako, polu(ne)planirano otrčkarah skoro sat vremena, po kiši
jbg
i ništa, tada sam već definitivno odustao od novog sada
bio sam umoran, premoren
u četvrtak sam išao biciklom u brda, noge neočekivano sveže
da me neko poslao na trčanje, mislim da bih se sapleo i pao posle 20 metara
ali na bicikli, nekim čudom, poludeše
noge, mislim
i juče, tad sam već bio i zaboravio na novi sad, juče opet biciklom
setio sam ga se
i rekoh, aj da ne idem na trčanje, da se ne ubijem
nego ono, da ostane neka mikro šansa za taj maraton
i tu se desi monstruozan splet okolnosti
rekoh, da se spustim peške s brda, jednom prečicom
upalim telefon, mapMyRun, snimim tu prečicu, shvatim da asfaltu treba 6.5km a da se tuda spusti za 3km do podnožja. 
MEĐUTIIIIIIIMMMMMMM
ja sam omašio prečicu
trebao sam jednom stazom, i na kraju shvatim da sam slučajno otkrio skroz drugu stazu
i neki đavo mi nije dao mira, i krenem nazad na brdo, tom "prâvom" stazom
brate sat vremena gurao biciklu, nosio, proklizavao
kombinacija blata, kamenja, žbunja i trnja, užas jedan
i kad sam došao na vrh brda, normalno, spustim se asfaltom
dođem u podnožje i zapitam se kako ću da se vratim kući
noge - oduzete
prazne
glikogena ni da pokrene skakavca, a kamoli čoveka od 66kg, sa biciklom od 15kg
strašno
jedva se vratio, dokotrljao kući, kao s ruskog fronta da stižem
e tada sam najdefinitivnije odustao od novog sada
jbg ako u petak ne možeš da stojiš ni da hodaš...
i jutros pogledam prognozu, i neki mi đavo opet ne da mira
kaže biće toplo, prognoze lažu svaka za sebe, ali se u proseku vrte oko 22-23-25 stepeni, i sunce
ja sam se u novom sadu smrzao jedno 20 puta, na svim polumaratonima u martu i na svim maratonima u oktobru
čak sam se i letos smrzao, u junu, jer se noćni maraton završio tek u 2h ujutru, a ja sam imao samo majicu. a noć je bila hladna, i duvalo je, naravno.
dakle meni je novi sad sinonim za sibir
i sad kad videh ovo sunce, rekoh, vidi ti vraga
ima još jedna stvar
ako bude toplo, svi će da trče malo sporije
bar onu zadnju trećinu maratona
i onda, ako sam realno i umoran za 10 minuta dodatka na rezultat, to možda ne bude izgledalo tako strašno, ako pocrkaju i ostali
računam, ono, da se provučem kroz cilj neopaženo, u toj masi leševa, možda niko ne primeti da sam promašio one rezultate na koje sam već navikao navijače. bumo vidli.
tek je 10h ujutru. 
treba da isečem nokte, a to se ne radi dan pred maraton. ali sam tek sinoć primetio da su mi porasli taman onaj milimetar i po, koji može da tucka u patiku i da napravi sranje.
mogao bih i da ofarbam kosu u neku brzu boju
ali ne baš TOLIKO brzu kao prošli put, kad sam iz očaja nosio kačket dve nedelje, i dok se tuširam i dok spavam
tamo da smo oko 17h na prijavama, dakle da se krene do 14h
uuuuu pa imam još fore i fore da se predomislim
još neko da mi kaže šta da radim za patike
one u kojima sam trčao noćni maraton, i koje sam hteo da poljubim koliko su mi udobne, tako su me u sarajevu žuljale posle samo 10km da sam hteo da plačem.
uvek s tim patikama toplo-hladno, jednom su ok drugi put me sahrane
delovale su mi tako tvrde, kao da trčim bos na prednjem delu stopala
nemam pojma šta da radim
zavidim ljudima koji nemaju te probleme
mislim da nijedan maraton nisam istrčao a da mi nije nešto falilo stopalima
valjda zbog toga što ne umem da se odmorim, evo i sad sam u dva dana bio 6h na bicikli + sat i po pešačio u neudobnim bici sprintericama po onim brdima, i eto, stalno mi je taj metatarzalni deo ugnječen, izudaran, ispasiran
a možda nađem u NS intersportu neke nove patike?

Nema komentara:

Objavi komentar