tri (3)

čoveče kojom brzinom se kvare ove "moderne" stvari.
ili sam ja naivan, pa očekujem da sve traje večno?
kad razmislim, kad smo bili klinci, i lopte su se bušile.
nema koja je potrajala dve godine.
možda ona za basket, ono je bilo kao neprobojni tenk.
a i uvek si s njom na igralištu, nemaš na šta ni da je probušiš.
ima već neko vreme kako se mučim sa štampačem.
dosipao mastilo, crno i one tri boje.
menjao patrone, dosipao opet, smučilo mi se.
sad više nemaš gde ni da nabaviš rezervne delove.
fotoaparati, svi odjednom pocrkali!
u jednom trenutku smo imali 3 kom, sad nijedan.
kad slikam nešto telefonom, osećam se kao pola čoveka.
brate imao sam fotoaparat još kao klinac.
razvijao filmove, pravio fotografije, c/b naravno.
fora je da sam vrlo retko gledao te slike.
u zadnje vreme, kad primetim da nisam upisao u kojim patikama sam trčao tog i tog dana, pogledam album slika i pronađem na nekoj patike. voila'! bar neka korist od svog tog škljocanja.
a inače, uglavnom sam slikao zbog drugih.
pokažem loli gde sam to sve bio, prošao,
pa posle toga i ostalima, dok sam imao onaj pejdž na fejsu.
beše dvoje, a ponekad bogme i troje ljudi, koji su to pratili.
kad prebrojiš slike, svako je dobio po gigabajt.
ili po fotoaparat :-)
rekoh, tri komaTa sam izraubovao preko zime.
nego kad sam kod ljudi.
još će da ispadne da oni najkraće traju.
pa znaš šta je ovaj štampač za većinu ljudi?
otkad je bilo proleće 2005-te kada smo se vratili iz hrvatske sa nekog maratona i onako grupno produžili za segedin da potrošimo sve što smo zaradili na trci.
sećam se da je moj štampač zapremio ceo gepek od auta.
- jel imate šta da prijavite za carinjenje?
- ništa!
- a šta vam je to kod nogu?
- aaaaa, ovo? ništa! tegla!
lola kupila onu teglu od 4.5kg, punu raznog povrća.
e pa da vam iskreno kažem, čak je i ta tegla trajala više od nekih mojih fotoaparata.
jer mislim da smo je ostavili kući kod marijanine babe, i da nam je marijana to donela sledeće godine uz primedbu - ovo ste zaboravili kod mene, a ja to ne jedem :-)
jbt dobio sam domaći da pogledam neke spotove od Rihanne i na jutjubu uspevam da nađem samo tri iste pesme, u po pedeset verzija svaku.
ajde, bolje tri pesme koje traju po tri godine, nego 30 pesama koje sve traju koliko i moji fotoaparati.
imaš neke pesme, potroše se brže nego ona salata.
i ljudi, isto, rekoh već.
kako ga upoznaš, već si srećan što si ga zaboravio.
ispada da mereno onim nekim unutrašnjim časovnikom, najduže traju laptopovi.
obrnuto od fotoaparata.
jer fotoaparat, kad mi se sviđa, ja bih voleo da mi traje 10 godina.
nit ih gledam po radnjama nit me zanimaju.
nešto poput bicikle.
a laptop, svaki čas bih iz nekog razloga uzeo novi, a nikad mi se nijedan nije pokvario. neće baksuz da crkne, nikako.
i ja ono, navijam, crkni, crkni, a on - neću, neću.
svašta. bzvz.
uglavnom sad sam utripovao kako će svaki sledeći fotoaparat da crkne još na putu od radnje do kuće, i uopšte mi se ne kupuje.
da uzmem neki buđavi, naravno da će da crkne odmah.
da uzmem neki dobar, žali bože tolke pare kad će i on da crkne onog prvog dana kad mu istekne garancija.
pa budi pametan.
jedino ono, da ga ne nosim na trčanja, na biciklu, po zimi, kiši, da ga ne kupam u znoju na +40, da mi ne ispada po kamenju, jbt osećaš se ko da si na trčanje poneo jaje, a ne neku modernu tehnologiju.
još na kraju ispadoše zakon ovi glupavi telefoni za dinar.
to što slike nisu neke, šta me boli dupe, već sam rekao da ih ja ionako ne gledam.
to što mi mapMyRun pokaže pola kilometra kraći maraton, boli me i za to dupe, uvek zaokružim trčanje na onaj gornji kilometar.
usput slušam muziku, a ni ona prednja kamera nije loša umesto ogledalceta, kad treba da na treningu popravim frizuru.
umesto da kupiš garmina, 200 ojra, plus jeftin fotoaparat, 80 ojra, plus mp3 plejer, 20 ojra, plus ogledalce, pola ojra, kad sve to sabereš fakat se isplati.
posle dve godine ga baciš i uzmeš novi telefon, opet za dinar, a dve godine si telefoniro za džabe.
eh da, preko garmina imam i navigaciju.
jednom sam se tako vratio na pravi put, jer nisam imao pojma gde sam.
ne pričam o zaljubljivanju nego o trčanju.
da sam imao samo garmina mogao sam da gledam brzinu i prosek, ali bih otišao na pogrešnu stranu.
jbg nisam lud, znam valjda na koju stranu mi je kuća.
osim ako ti mapa ne pokaže suprotno, that is.
i tako.
juče bicikla, danas trčanje.
čekao sam da otopli.
uzmem lepo svoju "navigaciju za dinar" i ćao.
e a ovo je fora.
posle pola sata trčanja, odjednom mi pokaže kako trčim sat i po.
prosek 13'/km, al sam ga razvalio.
dok dođem do kuće, to se nakupi.
ako bi verovao telefonu, nijednom nisam trčao ispod 4 sata.
i nikad brže od 6 km/h.
ali eeeee, smart-iji sam ja od smart fona.
ja na polasku opalim fotku.
koje kuče mi je najbliže u tom času, dobije besplatnu sliku za pasoš.
i kad se vratim, ja opet na kapiji škljoc.
i lepo pogledam, pošo u ovolko sati, vratio se u onolko.
tri ha 13 minuta, minus pišanje, zapertlavanje, par zastajanja zbog slikanja, malo s onom čobanicom blać truć, računaj dva i po sata otprilike.
izračunam ga brale u sekundu.
"ono kad si smart".
jbg, šta ću, rodila majka nobelovca.