Laneganica

ove moje pripreme će da postanu ko Big Brader.
ono, live update, blog stream, podcasti, i tako dalje.
ionako pola od toga ne znam šta znači, dakle mora da je to.

nakon preživljavanja Juče-a, ili treba JUČE-ta?,
na red je došlo da preživim Danas. ili Danas-oa?
počelo je zatezanjem u ložama, na vrhu, odmah pod dupetom.
kao što je stadion pod Goricom, tako je moj bol pod Dupetom.
i gde ću, šta ću, rekoh, beži od ravnog.
otišao ja u brdašca, nagibi 25% i tako to.
i da vidiš čuda, popustile lože.
jeste me malo zabolela leva peta, 
ali to je jer sam puno sporo trčao.

i posle toga, nekako u sred dana, pojavio se trenutak.
reče lola da ima slobodno, pa da se provozamo.
rečeno-učinjeno, skočili mi na bicikle i odzujali malo u brda.
vrteo sam najsitnije prenose, najbrže moguće.
noge se okreću kao turbina.

pita lola - gde su ti noge, ne vide se uopšte?
a ja je smirujem - tu su negde, ne vidim ih ni ja, ali ih osećam.
doduše, to što sam osećao, bolje da nisam.
i tako. ubedio ja sebe da me je bicikla odmorila.
poterao sam krvna zrnca kroz vene, isprao mišiće.
ono, dubinsko pranje, kao kad oteraš auto da ti oribaju sedišta.

jedini problem je bio što sam nakon toga bio mrtav gladan.
a vidi. nije ni to loše.
mrtav gladan čovek se uglavnom najede ko stoka.
i zatim, što duže puhće, više će se odmoriti.
ovde će za pola sata da bude mrak, a ja još uvek ne nameravam da se maknem iz stolice. želudac mi je tu negde visoko, osećam ga, češka mi štitnu žlezdu. lep osećaj. šta da se lažemo.

dakle nakon nekoliko godina, opet ću trčati po mraku.
neki to stalno rade, ali ja nikad.
ja više volim ujutru 40 kilometara, 
nego ujutru 5 i uveče po mraku još 5.
meni je samo važno da bude po danu.
da se vide planine.
da sa brda vidim klisuru.
da slikam kad se na nebu ukrste tragovi od 4 aviona,
pa naprave ono #.

šta bi dali za ovakav status
"ono kad se na nebu vide i zvezda i taraba"? ;-)

a vidi sad, ovo će da bude lajt šou.
upaliću MapMajRan, i pustiću muziku.
mrak i muzika, wow, kao na koncertu.
još ako stignem da u telefon prebacim Lanegana
(koji je sinoć svirao u Beogradu), biće super.
pa kad u mraku upalim telefon, drukčije će svetleti.
mislim da će da bude jaaaaako izbudljivo.
jedva čekam.

što se tiče brzine i dužine, naravno da nemam pojma.
nakon jučerašnjih ubrzanja 100/100/100, danas kuliram.
jutros laganica, može i večeras da bude laganica.
odnosno ako pustim Lanegana, biće Lanegan-ica.

za neupućene: MarkLanegan

dakle, taktika:
svakog dana trči kao da ti je pretposlednji.
nikad ne razvali svoje noge, kao kauboj vrata od saloon-a.

a sutra?
eeeee, čekajte prvo da dođe sutra.
jer kako sam krenuo, Sutra se možda uplaši, sakrije, pobegne...
možda poželi da sačuva živu glavu, da se ne petlja sa ludakom.
don't mess with Aries!
jel tako Dragice? :-)