subota, 28. ožujka 2015.

proleće

šta li je bilo pre, ispred onog predzadnjeg? znate šta hoću da kažem - uvek bude nešto. znam da je zadnje bilo ono "presecanje leđa" kad sam se držao za stolice i pretrčavao po kući od vrata do vrata savijen od bolova, i pre toga je bilo nešto, i sad se pitam šta je prethodilo svemu. da, ono u sredini koje mi je kao i uvek prekinulo taj neki San O Sistematskom Treniranju, bilo je neko lepo vreme pa sam se prešaltao na biciklu da bih udovoljio Loli koja stalno gunđa kako premalo vremena provodimo zajedno. za neupućene, mi ne živimo na različitim kontinentima, mi smo 24h dnevno zajedno, osim kad ja odem na trčanje, i onda su njoj ta preostala 22h premalo. dakle neka šema bi mogla da se nacrta otprilike: par dana lepo treniram, onda budem dan-dva premoren pa pokušavam nemoguće umesto da se lepo odmorim, onda opet par dana lepo treniram pa zatim iskoristim lepo vreme da zajašem biciklu, pa onda opet par dana lepo treniram pa odemo na neki koncert s kojeg se vratimo u 3 ujutru pa onda sledeća dva dana klimam i prevrćem se kao pijana žirafa, pa onda opet dva dana lepo treniram pa su evo sada naišle ove proklete alergije. 

koliko god bilo pouke u onom stihu od Osvajača "neka se kletve izbrišu, sve će se jednom vratiti..." ja ne mogu a da ne povičem - Alergijo dabogda crkla! valjda se ovo piše spojeno, nemam pojma. a preponosan sam da guglam. kontam da bi, ako se piše razdvojeno, moralo da se preoblikuje u "o alergijo, želim da ti bog dâ što brže crknuće i pokoj večni". 

ajmo sad unatraške. 
0) danas nema šanse da uradim išta što podrazumeva korišćenje mišića, jer sam nekako obamro i  dekoncentrisan, imam osećaj da mi je cela glava napunjena nekakvim silikonom ili gitom, tako je bilo i juče a noć je tek bila katastrofa, o čemu ću na onom drugom blogu

-1) juče sam pošao na trčanje, da ne bih puno kijao i šmrcao obukao sam nešto malo toplije, i onda je ispalo da sam se obukao PREPREPRE-toplo. s jedne strane sam bio svestan rizika da ću da se skuvam, a s druge strane nema groznijeg osećaja od onog kad se streseš na vetru jer ti je mokar dres, jer to donosi desetak minuta neprekidnog kijanja i slinavljenja, čitav mali horor. nakon toga sam celo veče imao osećaj da gorim iako je toplomer pokazao 35.9, biće da sam nešto malo poremetio centar za termoregulaciju.

-2) e taj dan je bio super. ujutru sam otrčao onaj Krug koji sam opevao u prethodnim postovima, i to sam ga otrčao u smeru koji smatram "bržim". jeste uspon nemoguć ali bar na nizbrdicama može da se trči manje-više normalno, za razliku od "sporijeg" smera gde su uzbrdice teoretski moguće za trčanje ali je spust totalna pogibija i to što je zvanično nizbrdica ne znači ama baš ništa, krećeš se nekim smešnim brzinama i jedino što ti je u glavi, to je da se ne smorogaš u neku provaliju. dakle u poređenju sa onih 1h18 (i samo par sitnih zalutavanja, bolje rečeno grešaka) sada sam pretrčao za 1h13 i to bez ijedne greške, biće da konačno upoznajem sve tajne tog grebena i onih šuma sa strane.

-3) kao što sam napisao, otišao sam sa idejom da trčim, shvatio da sam premoren, i okrenuo nazad kući. ne znam postoji li nešto smešnije od "danas sam bio na trčanju, od jedan kilometar" ali eto, kod mene je sve moguće. pretpostavljam da sam možda i zbog toga dan kasnije otrčao onako dobro.

sutra su polumaratoni u Novom Sadu i Osijeku, do pre samo par godina se uopšte nije postavljalo pitanje da li ćemo ići nego je jedina dilema bila na koji ćemo, a u poslednje vreme se osećam kao voz koji je iskočio iz šina i pokušava da, kotrljajući se kroz njive, uhvati korak sa životom. 

takođe je, zbog haosa u treninzima i apsolutne nesigurnosti u sopstvenu formu i naročito mentalnu izdržljivost, Beogradski Maraton otpao iz kombinacije kao trinaesto prase, i još mi jedino preostaje da razmislim da li me zanima utešna varijanta da tog dana otrčim Polumaraton. kao najjači argument da dođem u Beograd je možda taj što je 18-og aprila "Record Store Day", pa postoji mogućnost da odmah posle maratona bude neki koncert u Pinball Wizard-u!

Nema komentara:

Objavi komentar