red-red

tako se u ovom kraju govori, red ovoga red onoga, pa skraćeno "red red"

nakon onih par kraćih a bržih trčanja, i fantaziranja o tome kako sam opet postao mlad brz i pametan, usledila su dva dana na bicikli. ono što su se nekada zvali treninzi sada je maltene nedostižno kao ideja, pa je ovaj dvodnevni odmor nogu od trčanja (malo sam osećao ahilovu, i sada mi izgleda sasvim u redu) protekao u onom nekom penzionersko-rekreativnom režimu gde vožnju od 1h20 zoveš "sat i po" a onu od 1h50 zoveš "par sati". 

utorak je bio malo sunčaniji pa smo otišli trkačkim biciklama i doživeli taj vetar koji je na čistinama brisao sve pred sobom, toliko da smo sve do okreta vozili malu šajbnu. dobro, povratak je bio kao da te neka nevidljiva ruka svo vreme gura u leđa ali nedovoljno euforičan (povratak) da bi poništio onu traumu s početka.

drugi dan je bio pak oblačniji i sumorniji pa smo otišli MTB-ovima, a istraživanje "u kakvom stanju su manji lokalni putevi kroz brdašca" je donelo jedini mogući zaključak, da se od silnih baruština jedva vidi asfalt. dovoljno je odmaći samo nekoliko km izvan grada i već su sve njive pod snegom, prosto deluje nestvarno evo već ko zna koji dan zaredom, da u gradu uopšte nema snega a da na okolnim brdima ne možeš da vidiš nijednu drugu boju osim bele, svašta.

obe vožnje su bile onako "tempo do jači tempo" no to je taj neki štos da mi uprkos tom intenzitetu danas deluju odmorne za trčanje. jedini problem je što se zima već predugo oteže a ja ne uspevam ni da pokušam da nešto otreniram dva puta dnevno, jer mi je proleće najdraži period godine upravo zato što nakon zime počinješ opet da živiš u nekoj višoj brzini. tada se razmišlja koliko sati je prošlo od poslednjeg treninga a ne koliko dana. a ovo sad je kao noćna mora, zaglavljen sam u "drugoj" što se tiče tog sportsko-životnog elana, i ni makac. kao nešto malo izgleda da će krenuti na bolje pa nakon samo par dana opet lupi neka zimoća i vetroća, baš je onako bljak a i predugo već traje.

sutra bi mogao da se desi i "day off" jer bi trebali ceo dan da budemo što u putu što u nekim silnim obavezama, pa za slučaj da ujutru ne stignem da otrčim čak ni malkice, ne bi bilo loše da to unapred nadoknadim danas, tako da sam u ovom trenutku poprilično naoštren za neki srednje dugo srednje jako trčanje odnosno neku kombinaciju koja me neće premoriti ali koja će me maksimalno umoriti i zadovoljiti. e sad, još samo treba i napraviti tih 20000 koraka...