juče sam pretpostavljao da mi noge neće biti preterano umorne, zbog neuobičajene kratkoće onog planinskog kruga u ponedeljak, na koji sam mogao da povedem sve koje zaista zanima "sky running". tada mi je Polar ocenio trening kao "extreme" iako je to na papiru bila šetnja (12 km za 1h28'). doduše čudna šetnja, sa okruglo 50% vremena provedenog u gornje dve zone pulsa, haha.
elem juče sam otišao biciklom pony (što je milijana gony) 5km izvan grada, upalio štopericu i krenuo na trening promena 100m/100m (jako/lagano), a što je inače jedan od mojih najomiljenijih treninga, od svih onih koje nazivam "prâvi treninzi". verujem da takav napor poboljšava i maksimalni utrošak kiseonika, i što je još važnije, poboljšava tehniku trčanja jer na 10km takvih promena pretrčim pola, dakle 5km, brzinom kojom (u tom određenom danu, na upravo toliko umornim ili odmornim nogama) mogu da pretrčim recimo kilometar, eventualno 1.5-2km ako bi se baš radilo o nekoj žestoko stimulišućoj majstoriji tipa kratka trka. bar mi je takva procena.
e sad, zbog toga što ga ne radim često, obično na ovaj trening u zadnjih par godina krećem sa malo širom idejom, a to je da usput vidim "kakve su mi noge" pa da uradim ili 2x4km takvih promena, ili 4+2+4km sa kratkim stajanjem na tom 4-om kilometru (tamo mi je najzgodnije da se sklonim s puta), ili da u najboljem slučaju izvezem (kao vez, ne kao izvoz) svih 10km u cugu što ume da bude puno napornije od svakog tempo trčanja.
ako ćemo realno, ne znam ni zašto to radim na OVAJ način, jer bi po pitanju tehnike trčanja bilo puno bolje sve te deonice raditi sa stajanjem a ne sa laganim trčanjem između, jer bih tako postizao veće brzine a ujedno bi mi noge bile stalno odmorne. valjda iz nekog razloga (neutemeljenog) verujem da konstantno trčanje opeterećuje noge na neki način koji je korisniji treningu za maraton, nemam pojma. mada ionako sva trčanja obavljam u kontinuitetu, dakle ovo bi i moglo da ide sa pasivnim pauzama. nema veze.
recimo, nikada mi nije palo na pamet da otrčim par kilometara tih promena 100/100, pa da ubacim deo laganog trčanja, kao sendvič. nikada, do juče. i juče sam skontao ovako, idem 4km tih 100/100m, zatim ću da otrčim 2km lagano (1km do okreta + nazad na isto mesto) i dalje opet 4km od 100/100 sve do mesta gde sam ostavio biciklu.
taj plan je očigledno nastao negde u trećem kilometru kad je "počelo da postaje gusto". zajebi ti ovo, il da predahnem il da umrem, tako nekako. i dobro, kad sam prešaltao mozak na to da izdrži do 4-og km odjednom sve nije izgledalo tako teško i uspeo sam da to izdržim stoički, odnosno stojećki, bez isusovskog posrtanja padanja na zemlju.
taj 5-i kilometar je ceo blago uzbrdo tako da sam neki dramatičan odmor mogao da okačim Mačku o rep, a potrajao je skoro 5 minuta, tako da su me jednim udarcem ubile dve muve - em se nisam pošteno odmorio, em sam dobio toliki penal u vremenu da mi se digla kosa na glavi.
međutim, u međuvremenu sam ipak malo prekrojio onaj plan. umesto da otrčim lagano još 1km pa da cepnem zadnja 4km, predomislio sam se i zaključio da je bolje da tih 5km od okreta do polazne tačke pretrčim kao možda (?) 2+1+2, tj da taj lagani kilometar ubacim negde na pola, da bih tako što više deonica bio relativno svež. kažem deonice mada su to realno samo promene, ubrzanja.
i tako sam krenuo nazad da mažem 100/100m odmah od okreta, i fino mi je išlo. e onda negde, nakon pretrčanih kilometar i po sam osetio sve veće i veće žarenje ispod prstiju, kao da će odjednom da mi se napravi žulj na stopalu. negde na sredini jednog segmenta od onih 100 laganih metara, brzo sam zaustavio štopericu, raspertlao patiku, prepipao stopalo i čarapu tražeći neku nepravilnost bilo kojeg oblika, malo protrljao stopalo i što brže vezao patiku, ovaj put malo čvršće da mi stopalo ne bi šetalo.
odmah sam nastavio gde sam stao, mada mi je puls u međuvremenu sa onih 157-160 gde se svo vreme vrteo, spao na 120-ak. a i noge su mi se učinile nekako odjednom osvežene, iako je pauza trajala minimalno. i tako sam "u hodu" (veoma prikladna igra reči) odlučio da nastavim bez onog laganog kilometra. teram svih 5km do kraja, samo ću one lagane 100-tke ići za nijansu lakše, da mi se taj osećaj teškoće ne bi više povećavao, nego da pokušam da ga držim zauzdanog negde na krajnjoj granici (ne-)komfora.
moram da napomenem da je ovaj vetar koji obara sve živo po srbiji ovih dana, duvao tako da me je bukvalno odneo do okreta, pa sam svo vreme imao neke neočekivano dobre prolaske iako je staza celom dužinom u nežnom usponu, obzirom da prati rečicu. e sada mi je pak ta vetrina gruvala u grudi pa sam bio pomiren s tim da će povratak verovatno biti sporiji, i nisam se oko toga previše uzbuđivao.
i zaista, prva 4km su imala prosek od 4'01''/km, zatim je onaj lagani kilometar trajao 4'53'', a poslednjih 5km su bili po 4'03'' iako sam mislio da će razlika biti veća, što zbog vetra što zbog progresivnog ublažavanja ritma onih odmarajućih 100-tki. eh da, kad sam se približavao poslednjem kilometru, opet sam zastao na desetak sekundi jer me je svo vreme nerviralo kako mi sad lepo stoji ona leva patika koju sam dotegao, a desna mi malo šeta, pa sam i nju zategao da bih bio potpuno zadovoljan u tih poslednjih 6-7 promena. mada je taj poslednji bio bogme potežak. obično kad sve prođe imamo tendenciju da zaboravimo kako nam je bilo teško pa kažemo kako smo mogli i brže, ali ono je bilo "bogu dušu".
ukupno je svih 10km ispalo 41'15'' i verujem da sam, u nekom malo manje ambicioznom pristupu, držeći svo vreme kilometre na 4'07'' recimo, mogao da za isto to vreme "proguram" i 10km u cugu, bez ikakvih stajanja. jer to je velika razlika od onih početnih 4'01''/km, baš baš veeeelika. no nema veze, neka taj neki "mlak" trening ostane za sledeći put. možda tako mogu da probam i 14km recimo, trebalo bi da se bez problema ugura u 1 sat trčanja.
danas će biti malo neobičan dan, to znam unapred jer imamo neke čudne planove, a više o tome - sutra :-)
Nema komentara:
Objavi komentar