Mušego

Obećao sam priču o tom arheološkom nalazištu. Evo kako je do nje došlo. Krenuo sam na trčanje sa pola ideje, a to je da se držim malo dalje od donjeg dela obale (ka jugu) i da pokušam da uhvatim što više asfalta. Moje pretpostavke da je skoro sve asfalt su naravno bile pogrešne, jer ako i na obodu samog Rovinja imaš pretežno makadam, zašto bi po selima 5km izvan periferije putevi bili bolji? Tu sam se malo oneraspoložio, ali obzirom da se skoro ništa od kiše nije zadržalo na površini, prevagnulo mi je dobro raspoloženje. Par sekundi po kilometru će doneti par minuta duže trčanje, ali nisu to sati, zaboga.

Celim putem sam obračunavao kuda da se vratim, da ne ostanem preko 2h jer smo se tako dogovorili za polazak kući. Tako sam prvo produžavao taj nazovi krug, još malo, pa još malo, videvši da imam tek 6, 7, 9km. U nekom trenutku sam morao da prelomim i da krenem polukružno nazad. Ideja je bila da se vratim asfaltom za Bale, odnosno Valle, koje od milja zovemo BaleVale jer su putokazi uvek dvojezični.
(*) Ovde imam prvu zamerku jer nigde nisam video putokaze na ćirilici.

Međutim ta magistrala ili regionala, kako god, bila je previše prometna, i već nakon par minuta sam počeo da tražim alternativu. Obzirom da sam okrenuo nazad prema Rovinju more mi je bilo sa leve strane, i tuda sam upravo prošao, pa sam počeo da (na mapi android aplikacije za trčanje) merkam puteljke s desne strane, prema Rovinjskom Selu i brdašcima između dva velika asfalta.
(*) Ovde imam drugu veću zamerku jer je na putu Rovinj - ValeBale dosta bankine omeđeno ivičnjakom pa je tako put praktično sužen za maratonce kojima tu ionako nije mesto. Da bi se u Istri svako osećao kao kod svoje kuće, bankina treba da je duplo šira, pa makar sva bila u korovu.

I tako sam skrenuo negde desno, videvši putokaze za lokalne biciklističke ture koje sam i dotle delimično pratio. Nije baš da znaš gde će te odvesti, ako unapred nisi opremljen kartama, ali barem znaš da je to neka veća džada koja igde vodi, a ne slepi put. Tako sam nastavio uzbrdo prema samom centru tog Rovinjskog trouglastog nazovi-poluostrva. Tu sam se vrteo oko 12km valjda, i nekako mi se sve savršeno uklapalo u plan. Ako baš stignem na obod grada sa 18-19km lako ću dodati neku malu zvrčku i ispitati par naselja na periferiji.
(*) Ovde nisam našao nijednu zamerku.

Negde iza pola treninga sam primetio putokaz. Piše Mušego, i piše 1km. Zastao sam da slikam taj putokaz i video nacrtano nešto što bi moglo da predstavlja neki stari grad, razvalinu. U stvari je to bila univerzalna oznaka za arheološko nalazište, ali otkud je seljak poput mene mogao biti toliko kulturno potkovan.
(*) Ovde naravno odmah imam zamerku, ispod putokaza je trebalo da stoji objašnjenje o čemu se radi, i barem jedna od onih silnih sličica koje stoje na velikim posterima/panelima na brdu.

Zaintrigiran o čemu se radi, a i da bih dobio na KKT-u (Koeficijent Kurčevitosti Treninga), jednostavno sam MORAO da otrčim do te znamenitosti. Ipak nije isto kad napišeš da si išao na trčanje, i kad slikaš gde si bio, a dotle ni polovina lokalnih trkača nikada nije dotrčala na izlet.

Odmah me iznenadilo stanje puteljka koji vodi do tog nečeg. Poravnato nekim bagerom iliti grtalicom, pokošeno, prošireno, da te bog sačuva, kao drug Tito da će prolaziti pola sata posle mene. Rekoh, verovatno im je neko javio da će naići Maršal Blogoje, pa su malo zapeli i sredili lokalitet. Znaju oni koliku korist mogu imati od moje velikodušne promocije, nema turizma i bogaćenja bez dobrog utiska.

Kasnije sam guglajući saznao da se ta stara naselja zovu Gradine, da se ovo naselje zove Monkodonja, a da je Mušego brdašce na kojem su se nalazili ti Tumuli, što je pak ime za, kako da kažem, Okvir nekog groba koji se nalazi u centru tog kamenog tumula prečnika nekoliko metara. Eto sad sve znate. Do vrha brdašceta vodi pomenuti puteljak koji je dovoljno strm da bi uz 15cm snega tu moglo fino da se ode na sankanje, a ja sam u nedostatku sanki morao i da ustrčm i da strčim.
(*) Ovde imam zamerku na stazu Rovinjskog Polumaratona jer je na par mesta bio puno džombastiji kamenjar nego na prilasku ovom arheološkom "daj bože da prođu dvoje turista nedeljno" brdu. Dajte to poravnajte malo, NE ZBOG MENE nego zbog ostalih trkača, jer da je bilo manje lomatanja ja ih ne bih stizao (i prestizao) baš tu između 11-15km gde je svima bilo najteže.

Uz malo fotkanja i biranja koji kamenčić da ponesem za uspomenu, umesto finišerske medalje sa Treninga, izgubio sam taman onih 15 minuta koje ionako NISAM imao na raspolaganju. To je značilo da sam drugi deo treninga morao da pređem u tempo trčanje što mi je bilo sve samo ne deo plana. Bez obzira na to, moje prekaljene i svemoćne nožice su ubrzale i gotovo nadoknadile sav višak odnosno manjak vremena, kako se uzme. Usput sam neprimetno sa opisivanja izleta prešao na samohvalisanje što mi je uža specijalnost, mislim na tu neprimetnost prelaska.
(*) Ovde imam zamerku što na polumaratonu nije bilo finišerskih medalja, ali to u stvari nije zamerka nego se neuspešno foliram, jer je opšte poznato da najviše volim trke koje nemaju finišerske medalje nego samo po kategorijama, i onda ja uzmem medalju i mogu da se kurčim a ostali nemaju medalje i tako shvate svu moju nadprosečnost. A i volim kad se medalje zarađuju, a ne kupuju unapred kroz startninu.

Pred sâm kraj trčanja sam tako genijalno (opet on!) skrojio putanju povratka da sam provalio gde se tačno nalaze Petrol i Lidl. To se ispostavilo samo polovično korisno jer je na Petrolu bilo jedino class benzina a ne onog jeftinijeg od 8.90 pa smo po principu "kupujmo domaće" nešto dalje ipak natočili na Ini. U Lidlu smo pak pronašli pakovanja zemlje za cveće od 20l za 20 kuna i napunili pola bunkera jer je to pet puta jeftinije nego u Srbiji, a kad već Hrvatska tako jeftino rasprodaje svoju zemlju strancima, zašto ne iskoristiti priliku? Jedino će biti zajebano ako se opet zarati, moći će neko pola našeg vrta da proglasi Hrvatskom Teritorijom.
(*) Ovde imam zamerku što se ovakvom prodajom domaćeg tla stvaraju potencijalni problemi u međususedskim odnosima, što se teritorija pretače preko granica bez plaćanja carine i pedevea, a na kraju krajeva, brdo po brdo cela će se Istra prodati u Lidlu, i na mestu Mušega će ostati samo ravnica.