četvrtak, 7. travnja 2016.

trula kobila, ovaj, nedelja

0) danas sam još uvek bolestan, to jest polubolestan
to je bilo danas

-1) juče sam bio mrtav bolestan, temperatura 38.5
rasla je, i rasla, i zastala kad je bilo najuzbudljivije,
a taj trenutak je izgledao ovako (sa FB-a)

"Evo i ispod desnog pazuha isto 38.5, ništa od psiho-trilera!!!
A trebalo je nešto poput "devetnaest pari starih ali kao novih uložaka broj 44-44.5 ostavljam..." kamera zumira krupan plan, ja ispucalim drhtavim usnama pokušavam da izgovorim ime, Lola mi dodaje svoj tablet sa otvorenom tabelom svih poređanih fb prijatelja, moj kažiprst se jedva pomera, sekunde kaplju sporo kao ulje iz ford taunusa tamo nekog iz 1962-ge, utom se zakašljem i hripavim glasom zaječim "NE DAM IH NIKOM, NAPRAVITE MI OD NJIH SAMRTNU POSTELJU" i dok je Lola hitro zavapila "koju ćeš boju za uzglavlje, žutu?", njene reči ostaju da titraju u sobi kao sećanje na trepet leptirovih krila sa kojih se prah rasuo po mojim vrelim obrazima, pa tako ležimo tihi i ugašeni jedan pored drugog dok se ekran tableta samozatamnjuje kao da i on želi da nam se pridruži u tom poslednjem snu.
Ovoliko ni Bouvi nije zapevao kad je trebao da rikne" :-)

1) e sad, sutra bi trebali da smo u autu

2) prekosutra (bi isto tako trebali da budemo...) na Hendrix-ovom koncertu na nasipu, samo ne u Močvari nego par stotina metara uzvodno. zamišljen je koncert na otvorenom, zbog najavljene kiše.

3) u nedelju postoji još jedan polumaraton, na ušću Dunava u Savu, koja se iz nekog razloga dalje opet zove Dunav, što nikada nikome nije bilo jasno, ali nema veze, neke greške nas prate do kraja života. ne znam zašto pišem o tom polumaratonu, kada nema realne šanse da na njega stignemo. eli eto, nakon par dana kome sam se dokopao tastature pa pišem o bilo čemu.

-2) šta je bilo pre dva dana, utorak. aha. u utorak sam spičio sasvim lep trening trkačkom biciklom, po blago valovitom terenu ka istoku. duvao je istočni vetar pa se svo savijanje i psovanje u prvih sat vremena isplatilo u povratku kad je moglo da se vozi 38 na sat a da to pride deluje odmarajuće. 

-3) taj "pre tri dana" je bio dan posle dva polumaratona, koji sam pominjao u poslednjem blogu. eto šta sam sve prespavao od tada! bolesti su užasna stvar. sveska u koju pišem treninge mi je otvorena na "april" i još uvek nije upisano ništa. imam na par papirića neke beleške, tipa "Osijek, buđenje u 4, krenuli posle 5, na granici u 7, tamo pred 9, jebo ih parking, 21km trka + zagrevanje valjda 3km, patike Noosa plave, ukupno na nogama 1h45m".

-4) -5) ukratko o poslednje dve trke, koje nisu ni bile trke nego treninzi. nakon polumaratona u Kruševcu koji sam uz povremeno stani-kreni završio sa prosečnim pulsem 154, setio sam se prethodne godine kada mi je na proleće svaki sledeći polumaraton bio za +2 otkucaja jači. jednostavno sam se "baždario" za trkanje i postepeno shvatao koliko mogu da "mažem", umesto da se previše štedim kao na treninzima. 

međutim, ova dva sam otrčao sa prosečnim pulsevima od 152 (subota) odnosno 146 (nedelja). Osijek je bio polu-fartlek, gde sam negde od 3-ćeg do 11-og kilometra gotovo trčkarao, da bih nakon toga otrčao drugu polovinu sasvim normalne trke. zašto mi se BAŠ TOLIKO nije trčalo, ne znam. ili me je previše razvalio taj nedostatak spavanja, ili (delimično i zbog toga) nisam uspeo da se odmorim od one dužine od 39km u sredu (planine i vrućina), ili nešto treće, ko će ga znati. Novi Sad je bio još veći fartlek jer sam krenuo normalno, pa posle 3-4km prešao u džoging od 2-3km, i to "drž - ne daj" se ponovilo tri puta do cilja. kad razmisliš nije nikakvo čudo ni što je prosečan puls manji, ni što sam u cilj zakasnio 3.5 minuta u odnosu na Osijek. ali eto, zanimalo me da vidim, da probam, pa sam probao kako to izgleda kad umoran trčiš dva poluM u dva dana. 







ova vremena su malo manja jer oba puta nisam zaustavio štopericu dok nisam skroz stao iza cilja, a i uvek je uključim dok ide ono odbrojavanje 5-4-3... da bih u gužvi bio siguran da je već krenula da meri. za ljubitelje statistike moram da napomenem da je najzanimljiviji jedan podatak koji ćete samo preleteti pogledom, a to je ukupan broj koraka. 17200 naspram 16400 govori o tome da sam uz sasvim istu frekvenciju (91 dvokoraka po minutu) u Novom Sadu napravio toliko više koraka, znači da su oni bili proporcionalno kraći. dakle Osijek sam trčao koracima od 128cm (čak i to je smešno kratko za nekog iole utreniranog i skroz odmornog čoveka, kakav nisam bio, ali o tome ću drugom prilikom) a Novi Sad sa korakčićima od 122cm što je jadno čak i za maraton a kamoli za kratko tempo trčanje. 

Nema komentara:

Objavi komentar