srijeda, 20. travnja 2016.

osmica


Sad ovo na slici deluje čudno, kao da sam preko brda strčao u klisuru reke Gradac, napravio krug po manastirskom parkingu, i okrenuo nazad u brdo, pa nizbrdo u grad. Satić mi izmerio 600m uspona i 600m spusta, hehehe. To je ono kad znaš da nema šanse da je bilo preko 500m visinske razlike ali se praviš lud, nećeš da razglašavaš na sva zvona kako to nije tačno. Nego samo onako elegantno prećutiš, kao kad na trci bude kraća staza. Jedino važno za blog je da napomenem da nisam imao neku blistavu ideju šta da otreniram na umornim nogama, jer su me smlatili onih 35+35+21km u tri dana, a jedan dan odmora nije bio ni blizu dovoljan za oporavak od takvog sendviča. Pa sam otišao "bilo gde, bilo koliko". U takvoj situaciji je i ovakvo trčanje sa dva ozbiljna uspona skroz dovoljno - verovali ili ne, nije baš ni odmarajuće kad pretrčiš 21km u ovim danima kad se naglo promeni klima pa opali neka ledena vetrina.
Odoh sad na onaj drugi blog da nešto pokušam da napišem, sitnim koracima kao na vešala da idem, a šta ćeš, sve se to zove život.

PS
ako neko od TriCkera ovo čita, neka mi javi (dok ne bude kasno) isplati li se dolaziti na taj Rovinjski Polumaraton, ili će to biti rekreacija za šačicu slučajnih prolaznika?

Nema komentara:

Objavi komentar