Moram javno da pohvalim ovog hipster galeba, drukčijeg od svih.
Da je polumaratonac, eh, ko zna kakve bi dokolenice kupio :-)
Mada, cela ta ideja "mi smo totalno drukčiji od drugih" je, u svojoj privlačnosti, podosta zastranila.
Nekada se mislilo na drugu vrstu različitosti, eto baš kao ovaj galeb.
Sada je fora čak i biti nepismeniji od drugih, jer kako se drukčije istaći u moru nepismenih?
Otud ona opaska o dokolenicama i mrežastim čarapama za kategoriju M69.
Nego pusti galeba, ovo sam hteo da vam kažem: raduju se ljudi što nas vide.
Kažu super što ste došli, kažu au ala ste vi potegli, kažu svaka čast, kažu dobrodošli.
Neću sad brzopleto da generalizujem pa da kažem ovde su fini a kod nas nisu fini.
Znaš ono, daj čoveku neku vlast, zvanje, osećaj moći, pa ćeš videti kakav je čovek.
A da ne bih donosio zaključke, postaviću pitanje, pa zaključke donosite sami.
Zašto u Hrvatskoj VEĆINA organizatora voli kad im dođeš na trku,
koliko god da vole sebe i svoj klub i svoje sponzore i svoj sportski savez i blać srać.
Zašto je njima čast kad im dođeš na trku, a VEĆINA srbijanskih organizatora misli da tebi treba da bude čast što si im došao na trku?
Nemoj da se neko zaleće sad sa odgovorom, podvukao sam VEĆINA, nisam rekao svi.
Ali i to je dovoljno da se primeti razlika u stavu.
Možda ja iskrivljeno vidim stvari ali mi se čini da se u Srbiji pola organizatora kurči time kako su bogzna kakvi domaćini, a jedino o čemu misle je da ti slučajno u startni paket ne ubace majicu, ako je nisi uplatio devet godina unapred.
A šta ćeš, možda sam slepac.
Preputujem 1500km zbog majice, i još mislim da mi se put isplatio.
Ili sam kao ovaj galeb sa slike, volim da nosim majicu iz Rovinja pa to ti je, dok oko mene 4000 ljudi nosi majicu iz Odžaka.
Kad smo već kod Odžaka, zašto nikada nikog nisam video u toj majici?
Izgiboše masovno zbog majice pa je zaboraviše, moguće da je to neki tajni dogovor, samo da mene zaintrigiraju.
Kao da sam ja kriv što je na trci padao sneg a svi pričali kako je u Odžacima dobar sladoled.
Dobro, jesam malo kišnog plesa opleo, jer mi organizator nije odgovorio na mejl, ali to je sve.
Kad smo već kod plesa, ovo je biser nad biserima.
Današnja staza je bila neviđeni, da izvinete, prc, što se tiče oznaka za kilometre.
Znam da nije bilo namerno, ali volim da verujem da ipak jeste bilo namerno.
Samo da bi se ja i ovakvi kao ja opametili i naučili da trče trke kako treba.
Naime, mislim (to mi je jedino logično objašnjenje) da je neko išao biciklom i postavljao table.
I kako je krivudao, njemu je točak (ili gps) "pojeo" po par desetina metara u svakom kilomeru.
KM2 ja već bilo na 1950, pa je KM6 bilo recimo na 5800, pa je KM11 bio na 10500, jao srećan ja kao malo dete.
KRAĆA JE STAZA, JUPIIIII. Na ~10.5 sam imao valjda 43 minuta, puta dva = 86, i još ako malo ubrzam, heh heh...
I KM15 je bio jedva malo preko 14, možda 14080, LETIM ja i uzbrdo po rizli i nizbrdo po kamenjaru, trava zemlja blatnjav klizav asfalt ma ništa me ne može zaustaviti!
I KM17 trijumfalno prolazim na 1h10, pa još samo 4 km, peške da idem, ulećem ispod sat i po.
I sledeći km 4' i malko, i sledeći takođe, ja u delirijumu, rekoh ispuniću normu za Olimpijadu.
Kad može moja drugarica Vrajićka, u svojim poodmaklim godinama, mislim šta da se lažemo može baba da mi bude, pa što ne bih mogao i ja.
I tu negde shvatim ja da sam nešto podaleko od cilja. Pa drž kroz neku šumetinu, pa levo pa desno pa nikako da se dokopamo onih mermernih kockica.
Pa na satu piše 1h26, ja već nervozan.
To zaboravilo da gleda na dužinu na garminu, to samo gleda na vreme.
To postalo drsko, to se probahatilo, to bi ukralo biciklu i zavrtelo par stotina metara, samo da što pre proleti kroz cilj.
Ali nigde bicikle pored staze, a i upravo stižem dvojicu pa moram peške, šta bi rekli ljudi na taj zamišljeni duatlon finiš.
I trči i trči i trči, kilometri prolaze, na garminu 20200, već sam trebao da budem u ciljuuuuuuuuu!
Vičem nekoj zamišljenoj Poroti koja me sa simpatijama gleda negde s neba, ali uzalud.
Ja tek na startu zimske lige, a planirano ciljno vreme mi već prošlo!!???
Pa kroz jednu marinu, drugu, treću, rekoh još dve krivine i dobiću proliv od muke.
I uđem u cilj, i kad obračunaš koliko garmin skrati po krivinama i okretima, dođeš do zaključka da je polumaraton ladno bio par stotina metara duži. A još da nisam celog pretrčao u strogim tangentama i u svakoj mogućoj krivini po unutrašnjoj strani, čak i po par pedalja van staze malo po zemljici i travici i tako to, pssstttt, burazeru skupio bih 21 i po kilometar ladno.
Da ste samo mogli a vidite taj popišani izraz lica kad sam shvatio da sam tri pravca od ciljne kapije, a već prošlo sat i po.
Zaboravio ja i na kamenjare, i uzbrdice, kišicu, klizavo, džombasto, NE, ja hoću da utrčim u cilj za 1h26 i tačka.
Šta je to, samo 5-6 minuta brže od Hendrix-a, koji je imao svega 5 krivina i usto bio skroz ravan.
Približavam se cilju i u trenutku doživljavam Prosvetljenje.
Čekaj idiote, dal si ti normalan?
Prekjuče trčao 21 kilometar, juče 9 sati u autu, noćas se budio na svakih 10 minuta jer mi je bilo hladno i tek u 6 ujutru se setio da uzmem još jedno ćebe, i sad bih ni manje ni više da istrčim lični.
Totalno nesvestan da je ovo u stvari dobar rezultat.
Okej, bilo je boljih dana, godina, situacija, prilika, staza, ali kad realno sagledam trenutnu formu, stanje, trenutak, ne mogu ni na silu da pronađem ikakvu zamerku ovoj trci tj kako sam je istrčao.
Ali hej, dobio sam i majicu! Plavu! I platio startninu veče pred trku!
A kad smo kod plaćanja, Lola na benzinskoj juče dala evre i kad je na računu videla kolika je provizija, shvatila je da nam je jeftinije bilo da skoknemo do Južnoafričke Republike na neki maratončić, heh heh.
A dobili bi i majice, verovatno.
Jedino tamo verovatno nije neki sladoled, u poređenju sa Odžacima.
A i sneg retko pada za vreme trke, tako sam čuo.
Eto tako, zahvaljujem se svima na lepim rečima danas, pozdravljam sve koje nisam stigao, a one ostale još jednom, nadam se da se opet vidimo što pre, kakva god bude bila staza i gde god da se budu nalazile KM oznake, padala kiša ili sladoled, ne bre sladoled, mislio sam na sneg, ovaj, sunce, obećao sam pokoje pivo levo i desno, obećavam da neću zaboraviti obećanje, i tako.
Jeste da nisam istrčao lični, ali sam naučio lekciju. Ako je prvih 19 kilometara dugačko po 950m svaki, nemoj da se buniš ako zadnja dva budu po kilometar i po :-)
A dobio sam i majicu. Plavu.
I medalju u kategoriji, dobro, ali to se zaradi, to se ne plaća unapred.
I samim tim nema nikakvu vrednost.
Ali majica je majica.
Možda da dam oglas?
"Menjam majicu iz Rovinja za 400 majica iz Odžaka!"
Aaaaa to bi vi hteli!?!? More mrš!
Nema komentara:
Objavi komentar