ponedjeljak, 18. travnja 2016.

rke-koke

danas za promenu malo rke (bez -koke) po brdima.
i nakon 35km pa 35km, danas samo 21km.
doduše do/od trčanja sam išao biciklom, 2x15km nekim kontrašem s 3 brzine, zajedno s Lolom koja je išla mtb-om i usput mi dušu izvadila, to mi je ispao teži deo dana od samog trčanja!


a pazi sad ovo. 
na dva kilometra od kraja trčanja, u jednoj šumi na obodu sela, trčim nizbrdo puteljkom i vidim čoveka kako se nešto naguzio na rubu puta, a iz ruku ga nešto prska, kao da u jarku pokušava da zadavi neku životinju koja se brani vodenim topom.
protrčavam pored njega, ja - dobar dan, on - nešto ćuti, ja - jel treba neka pomoć? utom vidim da se on s nekim cevima bori, pun je onih nastavaka na šrafljenje i spaja one crno-plave plastične cevi za vodovod, i kako sam stavio znak pitanja na kraj rečenice on zavapi - dođi da mi ovo pridržiš ako boga znaš!
ja odmah ručna, uz škripu đonova ukopam se u makadamu, zaustavim štopericu i okrenem tih nekoliko koraka nazad. 
sad tu da vam pričam šta smo sve morali da odvrnemo da bi opet zavrnuli, nema smisla, bilo bi bolje da sam imao go-cam pa da vam pustim filmić, baš bi bio, ono, poučan. znaš kad ispadne gumica moraš da je pronađeš u blatu, da je opereš i vratiš nazad. tako nešto.
i na kraju reče - da nisi naišao sinovac, ja ovo nikad ne bih završio! da svratiš kod mene, ja sam gore na putu prva kuća s desne strane, ona neomalterisana.
obećah da ću svratiti mada ću naravno svaki put tuda samo protrčati i moliti se bogu da me ne prepozna iz dvorišta, jer iovako svaki put kad idem na ovu stranu ostanem na treningu 4-5 sati, još mi samo fali po kućama da pijem kafe i rakijice.
ali fino, rekoh, to se modernim rečnikom kaže "dodao me za prijatelja".

nego hteo sam nešto važnije da vam kažem: da je haris džinović onaj svoj hit snimio ove godine a ne onomad, pesma bi se zvala "i tebe sam sit teretano".

Nema komentara:

Objavi komentar