srijeda, 28. studenoga 2012.

zanimljivosti

dobio sam nedavno kompliment kako uvek imam zanimljive treninge. i to me je potaklo na razmišljanje o tome GDE leži zanimljivost? nešto ranije sam slično čuo, od neke onako tek-poznanice, nešto smo pričali i ona je rekla tu rečenicu koju sam zapamtio "bože, kako vi vodite zanimljiv život!". a meni je moj život - moj život, nekako ga živim spontano i bez nekakvog štajaznam napinjanja da mi bude zanimljiv. ima ljudi koji TRAŽE zanimljivost, izvan sebe da se tako izrazim. ono uplaćuju nekakve ture, krstarenja, raftinge, bandži džampinge, kurseve slikanja na staklu, koučinge, razumete šta mislim, pokušavaju da sebi "uzanimljive" život. neki uspeju u tome, neki ne, pa im život nakon tog iznenadnog šprica ludila deluje još monotoniji i nezanimljiviji nego ranije, i tako u krug. ja volim da izađem, da sam u prirodi, ne volim toliko da sam zatvoren. ali ni to mi ne smeta, evo seo sam posle doručka da malo o nečemu razmislim, da to podelim sa tastaturom, i već mi je dan zanimljiv. danas čekam posao u drugoj smeni, dakle ide ona šema trčanje pre podne + ako stignem nešto još da uradim po kući, pa rani ručak u podne. upravo počinje pljusak, biće "veselo"...

a meni će svašta pasti na pamet i biće mi "zanimljivo" i ako odem na trčanje, i ako ostanem da zakucavam lajsne po podu. pustim radio i zabavljam se, analiziram tekstove pesama, poznate i nepoznate. onda prepravljam te tekstove da bi zvučali kako treba, npr. juče stružem višak sasušene boje sa prozora i kažem Loli - gle Dino Merlin ala lupa, kaže "nekad me bude strah da se probudim"? u snu može da te bude strah od vuka ili lava... ali kako strah da se probudiš, to znaš samo ako si već budan. a ona će - nije to Dino Merlin, to je Zdravko Čolić :-)

a i na trčanju, bicikli, nekada ću gledati u štopericu i usput skovati u glavi neki egzotični trening kakav niko nije uradio, a nekada ću tumarati po šumama i brdima tražeći očima nekog zekonju, i koješta drugo će mi pasti na pamet. zanimljivost ipak dolazi iznutra. tužno mi je kad neko kaže da mu je dosadno. to znači da mu je u glavi vakuum, baš mi je žao takvih ljudi. kako dosadno bre? pre možda godinu dana sam pola treninga lupao glavu kako bih nekom strancu objasnio za šta služi ta rečca "bre" i koja je razlika između "bre" i "more". i nekako sam i sâm prosto bolje shvatio razliku nakon što sam o njoj razmišljao pola sata i uobličio je u jedno lepo objašnjenje. nije mi palo na pamet da potražim na vikipediji...
(evo ima, ali ne objašnjava kada se i zašto koristi,
nego samo šturo kaže gde i odakle potiče
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B5
http://hr.wikipedia.org/wiki/Bre)

juče se vraćam biciklom iz pravca planina (opet pronašao i nahranio ona dva mala crna kerića koja je neki pametnjaković izbacio iz gepeka u sred šumetine na 700m nadmorske) i već prilazim Gradu, u susret mi nailazi neka škropocija koja vuče prikolicu, ali kratku od 2.5-3 metra, a na nju je nabacio drugu škropociju i sad taj drugi auto prosto otpozadi naseda "na grbaču" ovom prvom. možda bi neko drugi samo pomislio "gle ovaj al je natovario neku starudiju od auta na prikoličicu, pašće mu na krov" a ja sam odmah od ta dva auta video onu sliku kad se pare dve bubamare pa se jedna popne na drugu otpozadi, jer doslovno su tako izgledali. e sad ako ja napišem kako prođoše 2 auta kao 2 bubamare u polnom žaru, onda nekome ko čita blog to bude zanimljivo, no to ne znači da se meni dogodilo išta zanimljivije nego nekom drugom ko se vozio pored mene na istoj takvoj bicikli. ja samo primetim više stvari, ili ih primetim na drukčiji, dublji način. imam taj filter iza oka i iza uha i nosa, i sve što osetim ja prvo preradim, propustim ga kroz moje lično analitičko "sito i rešeto". ne mogu da nešto "samo vidim" i ništa više. moram da makar na delić sekunde razmislim o svemu što sam video ili čuo. prođem biciklom i osetim smrad sa bankine, odmah znam da li je tu poginuo pas ili mačka ili jež, ili je neko bacio bolesnu svinju ili ovcu. znam da li je u štali konj ili je neko zatvorio koze. puno stvari se vidi iako se ne vidi, osetiš već nekako. po načinu na koji ti neko svirne pokušavaš da dešifruješ da li te pozdravlja ili mu smetaš, a bogme ima i između puno nijansi. različiti ljudi različito "trube", to često pokaže i neki deo karaktera, drukčije svira uplašena žena koja ne ume da pretiče, a drukčije kamiondžija koji bi te najradije preplašio i sklonio na bankinu no ako baš ne upali, usporiće ipak da propusti onog iz drugog smera.

pre par dana sam se zabavljao obrćući stvari, pa sam romantiku jeseni predstavio tako kako lišće "gori" to jest šuma je "okrvavljena" jer je zaista na planinama dosta šuma pocrvenelo. eto rekoh, gde piše da sve mora da je bajkovito i romantično? mogu stvari da se posmatraju na puno načina. ili negde je neko ostavio komentar da se upišaš od smeha, kao da je dete ustalo pred učiteljicu i recituje nešto iz bukvara. neko od ovih modernih menadžera je to bio. a ja mu ostavim komentar koji je ličio na neku revoluciju, anarhiju, ludilo. tek eto ti ga javlja se posle par minuta, kaže "izgleda da me nisi razumeo". mislim se, e to sam i hteo, da počneš da razmišljaš a ne da mi tu prosipaš paragrafe sa zadnjeg ispita iz teorije marketinga. neka ga nek se malo češka po glavi... eto i on mi je bio zanimljiv, možda malo antipatičan u svom skučenom svetu iz kojeg posmatra život kao konj sa štitnicima (plašnicama) pored kojih može da vidi samo delić života, samo trunku horizonta. šteta, a tako mlad momak. u pravu sam ja kad kažem da je marketing ustvari IDEOLOGIJA. a protiv ideologije se treba boriti, naročito kad je njeni ratnici shvate kao sveti rat pa te ubeđuju da nešto "moraš" da prihvatiš inače će te svet pregaziti. taj, njihov svet, taj skučeni, sapet marketingom i menadžerima. ne znam ko je pregažen u svemu tome, ja bih rekao da su ipak oni.

i tako, poenta je da dosada ne postoji, ako nisi tako nesrećno napravljen da je imaš ugrađenu u sebe. dosada u čoveku, to je kao loše gorivo u automobilu, to je kao prazna baterija u igrački. to je "feler" koji ceo mehanizam onesposobljava da normalno funkcioniše.

a zanimljivost, i ona je valjda u čoveku. pre par dana sam čitao recenziju filma, biografskog, o pevaču grupe Morphine. i žena koja je to pisala se sa razmišljanja o filmu svesno prebacila na skroz drugu temu, pokušavajući da objasni kako ne mora da znači da to što je neko bio veliki umetnik, da je nužno živeo neki život vredan dokumentovanja. mnogi postanu poznati a da su im dani vrlo monotoni, dok mnogi prožive sve i svašta ali se nikada ne proslave, to nema baš puno veze. to što je tamo neki glumac imao buran život pa bi svi besposleni željno progutali dokumentarac o njegovih 80 žena i 180 dece, to još uvek ne znači da treba praviti film o svakom glumcu i pevaču. zašto ovo sad pišem? pa da razdvojim to da moj život 1) može biti MENI zanimljiv, ali ne drugima, pa onda 2) može biti i meni i drugima, a 3) može biti i samo drugima! tipa vuk u Bgd zoo vrtu, sigurno mu nije zanimljivo da ceo dan leži u betonskom boksu 2x3 metra, a ceo svet dolazi da ga gleda jer im je zanimljiv. ili neka crnka koja po celu noć sedi u amsterdamskom izlogu i pravi iste pokrete dok je gutaju očima, mislim, njoj je zanimljivo to što radi već 15-tu godinu otprilike koliko je i šalterskom radniku zanimljiv njegov posao. ja pokušavam da radim stvari koje volim, i da nađem neki izazov, nešto zanimljivo u onim drugim. a volim i da opišem kako na sve to gledam, nekad svojim a nekad (pokušam) nekim drugim očima. 

e sad da li sam nekome zanimljiv ja kao ja, samo moji treninzi i brojke, ili mu je zanimljiv moj blog, koja je razlika? to ipak moram da pitam druge. meni je zanimljiva muzika grupe Morphine, a baš me nešto i ne zanima da sad čitam svaku biografiju. sećam se kako sam bio prijatno iznenađen kada sam čitao Sting-ovu autobiografiju. pevač ko pevač, nije filozof, rekoh - ko zna da li će taj išta pametno napisati, kad ono, podvukao sam na svakoj strani bar po jednu rečenicu. a s druge strane, Šerbedžija. katastrofa. zanimljivo koliko i  Murinjovi blogovi posle trke tipa "posle drugog kilometra je došao treći a posle 32-og 33-ći, i onda sam pukao". (ovo je ispao kompliment za Murinja, mada, zašto bi se maratonac i glumac uopšte takmičili u pisanju?) verovatno je Šerbedžija proživeo "zanimljiviji život" ali šta mu to vredi kada ništa od toga nije umeo da opiše tj. prenese? potrebna je idealna kombinacija te dve stvari, da zapaziš zanimljivo u životu oko sebe, i da to pretvoriš u tekst. i eto pokušao sam još jednom... ako je nekome bilo zanimljivo, to valjda znači da deo te zanimljivosti čuči i u njemu. jer ovima kojima je sve dosadno, ovoliki tekst je preveliki zalogaj. samo čovek željan slatkiša može da smaže celu tortu, a oni kojima je ovladala dosada ne mogu da svare više od bombone.

Nema komentara:

Objavi komentar