brzo i sporo

ustvari je pravilniji naslov "lako ili teško" jer ono što je jednome lako, svi shvataju, i ono što je drugome teško, svakome je teško, npr "trčati najbrže moguće pet minuta" je slično za sve, bili profesionalci ili početnici. pre možda mesec dana je neko napisao status tipa "dužina, ili tempo, ili deonice, šta raditi najviše, ajmo mišljenja i sugestije" a ja sam (kao i uvek) počeo da pišem komentar i (kao i uvek) odustao nakon što je prešao 5cm u dubinu :-)

nezgodna su ta kratka pitanja koja zahtevaju dugačke odgovore. 

mene je pak pre par dana neko "optužio" kako ne umem da trčim sporo :-) ali nije sve baš tako kako izgleda, više je to stvar trenutka u kojem se nalazim. kad god vozim biciklu, dosta, a trčim samo povremeno, jednom-dvaput nedeljno, onda nemam potrebu da trčim lagano. ako bih došao u situaciju da ne mogu da trčim brže od laganog, zašto bih uopšte i trčao? bolje je da skočim na biciklu jer tako mogu da uživam i 3 sata, a ako sam zaista umoran onda i samo 1 sat trčanja zna da deluje previše. 

upravo sam tako i počeo s trčanjem. nakon pola godine svojevrsnog "uvoda" gde je bilo puno zajedničkog trčanja i tek pokoji moj "usamljeni" pokušaj (naime navikli smo da smo na bicikli uvek skupa pa smo iz te tačke krenuli i u trčanje), počeo sam tako da, kako reći, eksperimentišem sa trčanjem. odvojim svaki peti dan, na primer, i razmislim šta bih mogao da uradim na tom trčanju. kao i početak na bicikli, više sam bio orijentisan na to GDE bih trčao, nego KAKO. dakle jednom po ravnjikavom, drugi put negde po brdima, i tako... pa sam zatim počeo da variram dužine. jednom 14km, jednom 30km, pa 20km, i tako nekako. pa sam onda nakon godinu dana i par trka počeo da pravim i "neke" treninge. na primer odem biciklom 6km izvan grada na otvoren put sa dosta kupsera, srećom na asfaltu su obeležili brojevima kilometre i svakih 100m između, i onda sam trčao 1000m jako 1000m odmarajuće i tako recimo 12km. sećam se da su ti jaki kilometri išli po 3'25-3'30, a oni spori oko ili preko 5 minuta, jer su oni jaki bili malo prejaki :-) tada sam izmerio i usadio u svoje srce, u svoj trkački DNK, neke staze koje su mi zauvek ostale tu, u srcu, u trkačkom DNK. neki tamo krug od 14km sa 300m uspona, neke delovi puta izvan grada gde i danas odmlatim tempo, dužinu. eh da, dužina. uglavnom posle jakog tempa na bicikli. skoro svakih bogovetnih 35km sam trčao baš nakon tempo-vožnje od dva sata, ustaljenog trokuta "lajkovac-bajevac" (ili kontra) gde smo po pravilu mazali jake i teške treninge, tipa "sve na 53x14 bez šaltanja" što je uz jake kupsere i prosek oko 36km/h ostavljalo premalo u nogama za sutrašnje trčanje, no eto. silom prilika, kad Lola kaže da će da pauzira od treninga na bicikli, ja iskoristim taj dan za trčanje, pa još lupim dužinu :-) još ako bude preko 30 stepeni, bilo je tu veselih situacija... ali što bi regruti rekli, sve ide u rok službe, pa je valjda i takav način treniranja uticao na to da postanem ono što sam postao, a to je otprilike "onaj koji najteže treninge napravi kad je najumorniji". 

i tako, godine su prolazile i dogodilo se da sam prelomio u sebi i prebacio se na "više trčanja nego bicikle". e tih par zima sam stvarno puno trčao, blizu 600km mesečno, bilo je tu dosta dana da sam trčao dva puta, a svi ti kilometri po snegu i ledu, po brdima, doneli su toliko sati treninga kao da sam u idealnim uslovima trčao po 900km mesečno ako ne i više. E TADA SAM TRČAO SPORO!!!! :-)
kao i pretprošle zime, ili one pre nje (brzo lete godine), kada sam bio u tzv "Krupicka fazonu". svaki dan stavim Garmina na ruku, i krenem. istraživao sam bezbrojne staze kuda nisam nikada prošao, dan za danom, nizala su se trčanja (gle sad kako izbegavam da napišem "treninzi"??) od po 20-ak kilometara koja su redom trajala oko 2 sata, a prividna "sporost" je zbog toga što su to uglavnom bili kamenjari oko kanjona reke Gradac, usponi i spustovi od preko 20% nagiba, pretežak teren za trčanje sa velikim stenčugama ili kroz duboko šiblje na stazama kojima se baš i ne prolazi često (čitaj - nikada), nekad je bilo snega nekad blata a pogodilo se i par lepih čistih prolazaka no kad razmislim, bilo mi je lakše trčati niz makadam/kamenjar koji se strmo obrušava do reke, kada je bio pod snegom, nego kada je suv i svaki korak mi je rizik za iskretanje skočnog zgloba... 

i onda su došle jedne povrede, pa druge povrede, pa sam dugo pauzirao od trčanja, a sada sam stigao u neki čudan trenutak i položaj - više mi pravi problem sporo trčanje nego brzo!!! kad god trupćem dva sata lagano i bezvoljno, umorno, dramatično mi se poveća bol u gluteusu/piriformisu, a za vreme živahnog trčanja ne osećam ništa. i sad, šta je tu uzrok a šta posledica, ko će ga znati, da li imam ovakav "plan rada" zbog hirova te povrede, ili me ta povreda trenutno ne muči zbog ovakvog "plana rada"? uglavnom uhvatio sam ritam, trčim desetak puta mesečno, nekad češće a nekad ređe, kako mi naiđe inspiracija, slobodno vreme, (ne)mogućnost bicikliranja, i tako, teku dani, teku meseci. osećam se kao da me je neko vratio nazad, skroz na onaj početak 2003-će. počinjem da trčim, lupim nešto malo duže, pa nešto kraće, pa po ravnijem terenu pa onda roknem neka brda. bez ikakvog plana i unapred zacrtanog scenarija, i naravno bez ikakvog plana trka, nadanja, pripremanja. na sve trke sam otišao "danas za sutra", ako vidim da me ništa ne boli ja izjavim "neću danas baš da se razvalim na bicikli, nego ajmo onako regolare, pa da sutra odemo na trku?" i tako je i bilo. zbog toga nisu ni rezultati bili baš nešto blistavi, ali, koliko treniram - nisu ni za bacanje. 

u zadnjih 8  meseci imam prosek od 137 pretrčanih km mesečno. ne verujem da IKO, sa tolicno malo trčanja, ima brži polumaraton od 4'/km, koliko sam ja slučajno istrčao u Apatinu. danas sam, na primer, na JAKO teškom terenu pretrčao 14km prosekom 4'08'', a pre dva dana sam na glatkom asfaltu i sa samo par težih kupsera trčao 15km prosekom 4'12'' !!?? 

pa zašto? 

pa zato jer jutros nisam stajao 5 sati na merdevinama i farbao po kući, nego sam se celo prepodne odmarao. eto kolika je razlika u samo jednoj trećini dana, da li ćeš je provesti na poslu, u nekim majstorisanjima po kući, ili u odmaranju. a zamisli sad koliko znače TRI dana, odmora, ajd uz jedno trčkaranje sa par ubrzanja, odmor, odmor, pa ja ustvari i ne znam šta to znači... valjda sam zato i bio iznenađen danas kako mi kilometri brzo prolaze...
a što je najzanimljivije, trčao sam trke vrlo sličnom brzinom i onih godina kada sam lupao tempe, intervale, ubrzanja, i onih godina kada sam samo trčkarao sa garminom i pet puta više vremena provodio analizirajući mape, nego pulseve i brzine. valjda je to u čoveku? ako imaš u nogama i u srcu maraton 3h, trčaćeš ga nakon svakog treninga, kakvog god plana ili neplana. 

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

i da se vratim na onaj status, od onog prijatelja, i na onaj moj nenapisani komentar. pa, razmišljao sam i o tome, i totalno se izgubio u računicama, no mogao bi da se napravi sasvim funkcionalan algoritam na tu temu. zamislite ovako: da svi mi maratonci, blogeri, jedači govana, da svi idemo u neku školicu, i da nam daju pismeni zadatak sa temom "kako bi najbolje utrenirao nekog netrkača, za trku od 10km, koja je za 14 dana, računajući da taj netrkač NIKADA nije potrčao ni metra?". napisaću o tome blog nekom drugom prilikom, a vi razmišljajte bar malo o tome, da bi mogli da uporedite svoje razmišljanje sa mojim. ako samo čitaš moje pametovanje bez da si išta o nekoj temi unapred razmislio, prosto oduzimaš sebi deo igre, deo života, prosto činiš greh prema samome sebi. dakle razmislite o tome, šta bi savetovali tom nekom jadnom netrkaču koji vam je dodeljen kao zamorče, otprilike kao u onoj izreci "ne goji se prase pred Božić!" :-)