utorak, 20. lipnja 2017.

Laura

"Beaten, battered, and cold"


Trčim juče one oprezne mlakušne deonice i razmišljam o tome kako mi je pre nekoliko godina Janko rekao "previše se trošiš". Pokušavam da zamislim svoje mišiće, da vidim kroz kožu. Tanane paučinaste niti koje treba ojačati, a ne pokidati. Kao da sam se ove godine promenio. Nemam onaj divlji nagon da sve mora biti jako. Ranije sam trčao 3km zagrevanja za Tempo Krug od 14km sa 300m uspona, i 3km rastrčavanja kući, i svih 20km je bilo najjače moguće u okvirima tog rasporeda lakše-jače-lakše. Zašto bih rastrčavao po 5' ako mogu po 4'40'', ovako će biti bolji prosek.


"My children will live just to grow old"


Ove godine pak, nešto se prešaltalo. Idem na trening kao na gubilište. Sumnjam hoću li imati snage, volje. Onda BAM raspalim deonice kao da u meni žive dve odvojene ličnosti, i čim završim deonice opet se prebacim na Onog Mlitavog kojem se plače od muke što treba da dotrči tih poslednjih kilometar i po do mesta gde je ostavio biciklu. Mirno spavaj Sale. Nijednog od te dvojice svet neće pamtiti. Svet je zapamtio Mocarta po mocart kuglama a Karađorđa po šnicli.


"But if I sit here and weep"


Vidiš ti to, kako se Laura i ja fino dopunjujemo. Neću kukati. Samo me zanima šta se dogodilo. Gde je nestalo ono o prevelikom trošenju. Zar trošenje nije način života, štaviše - smisao života? Možda sam se već do te mere potrošio da mi je i ovo sadašnje neki maksimum, a ja ga upoređujem sa nečim od pre 10 godina? Kada bi umeli da uporedimo sebe sa onim što nas čeka za 20 godina, verujem da bi danas bili puno zadovoljniji.


"I'll be blown over by the slightest of breeze"


Navika je đavo. Kad sam se na prvom zajedničkom treningu čvaknuo sa Anom lakat o lakat, čitava dva kilometra smo jedno drugom objašnjavali kako je to zato što široko držimo ruke. Jednom sam se nakon Dužine probudio sa modricom ispod lakta. Nabola me jedno 30-ak puta, na svakom kilometru po jedanput. Na sve se navikneš osim na to da ne razmišljaš previše. Gledaš mačke kako se igraju i zavidiš im. One ne misle kako im je bilo pre godinu dana, kako će im biti za 10 godina, i da li će ih uopšte biti.

2 komentara:

  1. Legenda kaže da će Debeli doći ovog leta i sa sobom doneti Sixpack i povešće te putem Jerininog grada i sve misli tipa ''mogu li ja to'' će nestati....

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. za sixpack te prenosim preko reke tamo ispod grebena gde više nema mostića, i krampom ti trasiram stazu do vrha

      Izbriši