Kad mi kroz glavu prolete reči one Đonijeve pesme "men' se dušo, od tebe ne rastaje" onda je prvo što mi padne na pamet slika Mene, kako pevušim onom Sebi od pre nekoliko godina. Onog nePolomljenog. A rastali smo se, biće, zauvek. Čak se rastadoh i od Onog Prošlogodišnjeg koji je u januaru pretrčao 1100km i do kraja godine sebe tim eksperimentom pretvorio u boljku. Hteo sam da napišem biljku ali neću prepravljati, ovako mi se više dopada. Tastatura želi nešto da mi poruči...
Bio sam ubeđen da sam prošle godine u Vrbovcu trčao 1h33 jer sam dan ranije u Fužinama trčao 1h30, međutim sad vidim da sam u Fužinama bio malo sporiji a Vrbovec sam po onom pljusku sljuštio za 1h30. SVA SREĆA da je u svesci zaokruženo, pa tih nonšalantno upisanih 1h30 u biti znače 1:30:41.
Ove godine sam mislio da ću biti zadovoljan sa 1h31-1h32, i u sredini tog očekivanja bih i završio da nisam znatno oduzeo gas u zadnja dva revijalna kilometra kada je svako obavio šta je imao i kad nam se napokon ukazala prilika da se malo ispričamo. Umesto da jurimo štopericu. Amateri. Zato mi je izašlo okruglih 1:32:00... Ali obzirom da sam tamo redovan i dragi gost, još uvek gajim nadu da će mi organizator pokloniti onaj rezultat "kao iz Kauflanda" tojest 1:31:59.
2016 : 2017 godina, isti sat (Polar M400)
20,860m : 20,910m (izgleda da sam danas žešće sekao krivine)
prosek 4'20''/km : 4'23''/km
prosečna kadenca 90 : 93 dvokoraka/min
prosečan puls 146 : 153
(prošle godine je štedljivo kucalo, zbog polumaratona dan ranije)
Najveća razlika je kao i na prethodnim trkama ove godine bila u kadenci. Trčim bržim kraćim koracima, najverovatnije iz prostog razloga jer nakon preduge pauze još uvek nisam dovoljno ojačao.
Razlog iz kojeg mi je danas prevagnulo zadovoljstvo nad razočarenjem je taj što sam se grozno osećao. Spavao sam onako nit dobro nit loše, a probudio se doslovno polomljen. Premoren, sa bolovima u nogama, leđima, ramenima. Kao da sam desetak dana bio na radnoj akciji, i da su me odatle istovarili direktno na trku. Nema goreg osećaja od tog kad jednog dana negde putuješ sav euforičan i u sebi skandiraš "tr-ka! tr-ka!" a sutradan pomisliš "ovo će biti katastrofa, džabe sam dolazio".
Srećom nije bilo BAŠ toliko loše kako je delovalo u 7-8 ujutru. Prvih nekoliko kilometara oprezno, lagano, da mi deluje kao lagano-srednji a nikako kao jači Tempo, a zatim par kilometara još sporije, jer sam stalno imao osećaj da "to nije to" i da treba da čuvam još veću rezervu.
Dok sam ja razmišljao kako da se sa što manje napora što efikasnije otarasim konkurencije, ne znajući da dotična Žrtva uopšte nije u mojoj kategoriji, istovremeno je eksplodirala ženska trka pa se do kraja više nije znalo ko tu kome više smeta a kome više pomaže. Oko 5-6-og kilometra sam mislio da će ovo biti najusamljenija i najdosadnija trka koju sam ikada trčao, a od 10-og do 20-og se sve pretvorilo u psiho-triler sa elementima vruće lepinje sa pretopom.
Pretpostavljam da bi u Fužinama bio bolji "provod" jer je bila masovnija trka, ali ću prvo sačekati izveštaje i uporediti "gužvu" u istom okviru rezultata. Ove godine je čak i Vrbovec ispao nategnut po pitanju satnice pa sam od 30 sati proveo 67% u autu & krevetu, dok se ostalih 33% već jedva sećam. Sveukupno desetak minuta na društvenim mrežama, što sam večeras obilato nadoknadio ako se ovo računa.
Nema komentara:
Objavi komentar